Нови правилник о оцењивању ученика у основним школама предвиђа обавезу поништавања писменог задатка ако више од половине ученика у одељењу на тој провери знања добије јединицу.

Наставник је у случају поништавања писменог задатка, а пре организовања поновљеног, дужан да одржи допунску наставу, односно допунски рад, предвиђено је правилником који је почетком ове школске године ступио на снагу.

Такође, наставник је дужан да обавести ђаке који ће наставни садржаји бити на писменом задатку најкасније пет дана пре провере.

Распоред писмених задатака и писмених провера дужих од 15 минута уписује се у дневник и објављује се за свако одељење на огласној табли школе, односно на веб страници школе, најкасније до краја треће наставне недеље у сваком полугодишту.

Ђачко знање, према новом правилнику, може да се проверава на сваком часу. Усмене и писмене провере знања које трају до 15 минута, обављају се без најаве и ученик у току часа може да буде оцењен само једном.

У току дана може да се планира највише један писмени задатак и писмена провера дужа од 15 минута, односно највише две у наставној недељи.

Правилник предвиђа да се, поред усменог и писменог оцењивања, сада и друге активности и резултати могу оцењивати. Тако се кроз оцену вреднују ђачке дебате, радови, цртежи, постери, писање есеја, учешће у различитим облицима групног рада, рад на пројектима…

У правилник су уграђене норме Закона о основама система образовања и васпитања према коме се ученик оцењује најмање четири пута у полугодишту у основном и три пута у средњем образовању.

Закључна оцена је бројчана, владање ученика од првог до петог разреда описује се описно, а од шестог до осмог у основној школи и у свим разредима средње оцењује се описно током полугодишта и бројчано на крају.

У Правилнику је дата и дефиниција оцене, која представља објективну и поуздану меру напредовања и развоја ученика, али је показатељ и квалитета и ефикасности рада наставника и школе.

Неки изводи из овог правилника:

… Ангажовање ученика обухвата: одговоран однос према раду, постављеним задацима, активно учествовање у настави, сарадњу са другима и исказано интересовање и мотивацију.

… Ученику се не може умањити оцена из наставног предмета због односа ученика према ваннаставним активностима или непримереног понашања у школи.

… ученик који остварује минималан напредак у савладавању школског програма и у достизању захтева који су утврђени у већем делу основног нивоа постигнућа, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз значајну помоћ наставника и ангажовање ученика, добија оцену довољан (2);

… ученик који, ни уз помоћ наставника, не остварује минималан напредак у савладавању школског програма и у достизању захтева који су утврђени на основном  нивоу постигнућа, добија оцену недовољан (1).

… На почетку школске године наставник процењује претходна постигнућа ученика у оквиру одређене области, предмета, модула или теме, која су од значаја за предмет (у даљем тексту: иницијално процењивање).

… Резултат иницијалног процењивања не оцењује се и служи за  планирање рада наставника и даље праћење напредовања ученика.

… Распоред писмених задатака и писмених провера дужих од 15 минута уписује се у дневник и објављује се за свако одељење на огласној табли школе, односно на веб страници школе најкасније до краја треће наставне недеље у сваком полугодишту.

… Распоредом из става 1. овог члана може да се планира највише једна провера у дану, а две у наставној недељи.

… Распоред из става 1. овог члана и промене распореда утврђује директор на предлог одељењског већа.

… Провера постигнућа ученика обавља се на сваком часу.

… Ако након писмене провере постигнућа више од половине ученика једног одељења добије недовољну оцену, писмена провера се поништава за те ученике.

… Ученику који нема најмање четири оцене у току полугодишта, не може да се утврди закључна оцена…