Home >> Образовање,Разно,Слајдер >> Нови концепт Матуре води даљој ерозији образовања?
Нови концепт Матуре води даљој ерозији образовања?

Министар просвете, науке и технолошког развоја, Младен Шарчевић, изјавио је јуче да је за унапређивање квалитета средњег образовања и васпитања и за доступност високог образовања свим ученицима веома значајан пројекат чија примена је почела ове године како би се образовни систем у Србији припремио за увођење новог концепта завршних испита у средње образовање.

На основу изјаве министра Шарчевића закључујемо да ће од 2022. године у Србији бити уведен концепт опште матуре, након чијег полагања се очекује да ће свршени средњошколци имати проходност ка жељеним факултетима без полагања пријемног испита. За припрему и реализацију новог концепта опште матуре Министарство просвете покренуло је пројекат чији је циљ свеобухватна припрема наставника у средњим школама и универзитетских професора за ову новину. Сам пројекат Министарство просвете реализоваће у сарадњи са аустријском организацијом „Human Dynamics“, на чијем сајту је истакнуто да је пројекат почео да се реализује у децембру 2018. године, док је рок за његову реализацију 36 месеци.

Упркос жељи Mинистарства да српски образовни систем приближи стандардима Европске уније, стручна јавност оправдано страхује колико ће оваква промена допринети даљој ерозији образовања и утицати на квалитет уписне политике на факултетима. Имајући у виду начин на који се тренутно спроводи завршни испит за основну школу (Мала матура), као и проблеме на које се наилазило у претходном периоду, и то од масовног преписивања, до „проваљених“ тестова, занимљиво је како ће се надлежни изборити са овим проблемима ако се укину пријемни испити на факултетима, нарочито ако имамо у виду да се овде ради о много већем улогу.

Већина данашњих студената, вероватно, ни не зна да су раније генерације ученика уписивале средњу школу  полажући пријемне испите у школи коју су желели да упишу. Промена овог концепта и измештање пријемних испита из средњих у основне школе кореспондирала је са урушавањем образовног система и ова појава сигурно није случајна. Након што су основне школе почеле да организују полагање пријемних испита (данас завршни испит) неретко се дешавало да су директори основних школа, утркујући се да ученици у њиховим школама остваре што боље резултате, почели да врше притисак на дежурне наставнике како би омогућили ученицима да преписују на испиту. Боље урађени завршни испит доносио је школи престиж, а самим тим и могућност да у перспективи упише већи број ученика. Због ниског природног прираштаја и све мањег броја ученика, школе почињу да се понашају тржишно, што је последично водило све већим злоупотребама да би све кулминирало 2013. године, када је завршни испит поништен због „проваљених“ тестова. Када се овоме дода и немали број незаинтересованих или „болећивих“ наставника, који су и без притисака „с врха“ дозвољавали преписивање, стиче се утисак да се у не тако малом броју школа завршни испит одвија у нерегуларним или делимично регуларним условима.

Током претходних година Министарство просвете је најављивало да ће се изборити са овим нерегуларностима. Идеје о којима се најчешће причало пред и после полагања испита биле су маштовите, од видео надзора до кажњавања грешних директора и наставника који омогућавају преписивање, међутим све се углавном завршавало на медијској причи без јасног епилога, а преписивање се из године у годину настављало. 

Осим наведених проблема, остаје и непобитна чињеница да од измештања пријемних испита  из средњих у основне школе до данас није урађена адекватна квалитативна анализа, односно шира јавност није упозната да је на основу јасних индикатора утврђено колико је ова промена допринела побољшању образовног система. 

Ако имамо у виду све горе наведено мишљења смо да је оправдана бојазан јавности да ће и факултете ускоро задесити судбина средњих школа, где већ сада ученици долазе без елементарног знања, а готово се привлегованим сматрају наставници чији ученици поседују функционалну писменост. У таквим условима, није немогуће замислити да и квалитетне средње школе крену путем срозавања критеријума, ако то већ нису урадиле, што ће све заједно допринети потпуној девалвацији знања и образовног система уопште.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Top