Home >> Образовање >> (Не)Очекивани пад Универзитета у Београду
(Не)Очекивани пад Универзитета у Београду

Универзитет у Београду спустио се степеницу ниже на Шангајској листи 500 најбољих високошколских установа у свету, заузевши пласман у групи између 301. и 400 места док је лане био рангиран између 201. и 300 места.

Овај пад је очекиван и на такав сценарио представници академске заједнице указују последњих неколико година, с обзиром да је број научних радова почео да опада од 2013. Једна од њих је и новоизабрана ректорка УБ Иванка Поповић, која за Данас објашњава да се Универзитет у Београду већ неколико година налазио око 300. места, мало изнад или испод њега.

– Тај резултат је одличан имајући у виду да смо у региону заиста најјачи универзитет. Шангајска листа по ужим научним областима, где се од 54, налазимо у 27 такође, говори о академском угледу УБ. Ипак, можемо уочити да је дошло до малог пада у укупном броју научних радова, као и у броју високоцитираних радова. Тај пад је свакако последица неодговарајућег финансирања науке у Србији, о чему сам више пута говорила – каже Поповић.

Председник Савета Универзитета у Београду Бранко Ковачевић истиче за Данас да је више разлога који су довели до пада на Шангајској листи.

– Прва грешка је направљена укидањем Министарства за науку и припајања науке Министарству просвете. У свим развијеним земљама света је наука везана за високо образовање. Требало је направити спрегу између високог образовања, науке и технолошког развоја. Уместо тога, наука је припојена просвети и добили сте једно врло, врло сиромашно министарство са много проблема којим је јако тешко управљати. Сада је акценат на основним и средњим школама што је добро, јер је то основа за високо образовање, али су, с друге стране, високо образовање и наука на неки начин запуштени – истиче Ковачевић.

Он указује да последњих десетак година нису расписивани конкурси за научноистраживачке пројекте и да се у науку улагало мало. Како каже, „ем имамо мали БДП, ем из њега за науку издвајамо мали део, свега 0,3 одсто“.

По Ковачевићевом мишљењу, за такво стање нису одговорни појединачно бивши министри просвете већ све претходне владе због политике какву су спроводиле. На питање може ли се десити да у наредним годинама УБ испадне са Шангајске листе, Ковачевић одговара да може, уколико се не ојача инфраструктура, заустави одлив мозгова и повећа улагање у високо образовање и науку.

– Људи неће овде више да студирају докторске студије, имају јако добре понуде из Европске уније и Америке, добијају бесплатне школарине, одмах их ангажују на пројектима и то доприноси вашем пласману на Шангајској листи. Имамо младе талентоване људе и за њих се бори цео свет. Најједноставнији начин да оду из Србије је да упишу мастер или докторске студије у иностранству. То вам је као у спорту, и у науци постоје скаути који најталентованију децу ангажују за своје школе – наводи Ковачевић и додаје да је пласман УБ међу 400 најбољих у свету одличан резултат, с обзиром на околности.

Иванка Поповић додаје да је од количине новца који се улаже у науку, много важније у каквом се амбијенту ради и на који начин се подстичу најбољи научници.

– Ако се наука третира као социјална категорија и ако се финансирање ни на који начин не везује за учинак истраживача, ми ћемо наставити да клизимо на доле на свим листама. Чини ми се да Министарство просвете покушава да уреди ситуацију у науци. Надајмо се да ће нови Закон о научноистраживачком раду и одговарајуће решење начина финансирања истраживача дати и одговарајући резултат, али ћемо га, нажалост, осетити тек за неколико година – истиче проректорка Поповић и напомиње да је за Србију врло важно и што је Универзитет у Новом Саду ушао на листу на позицију 901. до 1000. најбољих светских универзитета.

Државни секретар у Министарству просвете Виктор Недовић сматра да је овогодишњи пласман велики успех за Универзитет у Београду, али и то што се Универзитет у Новом Саду нашао међу најбољих 1.000.

– На УБ и даље имамо изузетно висок број научних радова у квалитетним часописима, више од 3.100 радова на годишњем нивоу. Ако гледамо цитираност ту као и прошле године имамо два изузетно цитирана научника из области математике – рекао је Недовић.

Подсећа да ће Предлог закон о фонду за науку у септембру бити на јавној расправи и да би његова примена требало да почне наредне године. За нови закон каже да је искорак даље, да нису желели „уравниловку за све“, да се даје подршка свима и да та подршка буде мала и непродуктивна.

– Желели смо да урадимо нов начин финансирања науке, где ћемо кроз фонд за науку да подржавамо оне који су заиста најквалитетнији и да изврсност у науци буде награђена – рекао је Недовић.

Извор: Данас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Top