Ни после две препоруке Министарства просвете директорима нејасно како да се реши проблем ниских плата запослених са трећим и четвртим степеном стручности
Од најављене повишице плата ненаставном особљу запосленом у просвети засад нема ништа, јер ни после другог дописа министра просвете Младена Шарчевића упућеног директорима школа није јасно ко ће, када и колико новца добити.
Председник Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“ Томислав Живановић каже за Данас да ће синдикати тражити састанак са министром да би прецизирали отворена питања и да би се нашло прихватљиво решење и за Министарство и за запослене у образовању.
Синдикати не сумњају у добру вољу министра да се овај проблем реши, а то што до директора школа опет стиже непрецизан допис Живановић тумачи чињеницом да су се „неки министрови сарадници променили и очито се не сналазе“, те да су синдикати након првог Шарчевићевог дописа „усмено упозорили на недоречености, али не и писмено“.
Препоруке неоствариве
Подсетимо, због повећања минималне цене рада од 1. јануара, плате запослених у образовању са средњом стручном спремом практично су се изједначиле са радницима који примају минималну зараду. У том положају нашли су се благајници, административни радници, али и домари, ложачи, и још неке категорије запослених у средњим стручним школама. Синдикати су својевремено тврдили да је са Министарством договорено да школе из сопствених прихода ненаставном особљу месечно исплаћују додатак на плату од 4.000 до 5.000 динара, до трајног решења кроз повећање коефицијената или цене рада. Незванично се процењује да овај проблем има око 3.500 запослених у образовању.
Последњим дописом директорима Министарство је, позивајући се на Посебан колективни уговор и Закон о платама у државним органима и јавним службама, препоручило да школе које остварују сопствене приходе могу од њих повећати плате запосленима највише до 30 одсто. То се превасходно односи на ненаставно особље које има од првог до четвртог степена стручности.
– Допис Министарства није добро формулисан, јер нису обухваћене све образовне институције, као што су ученички и студентски домови и предшколске установе. Такође, није дефинисано шта је са школама које немају сопствене приходе или им је блокиран рачун. Неке школе, пре свега средње стручне, имају додатне послове из којих остварују сопствене приходе, градске школе тај новац добијају тако што издају сале и базене, али има установа које на овај начин не могу да приходују. Због тога се мора прецизирати на који начин ће њихово ненаставно особље добити повећање – каже Живановић.
Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа Београда, сматра да проблем ниских зарада радника са трећим и четвртим степеном стручности треба да реши држава, а не да одговорност пребацује на директоре школа. Он за Данас каже да „Министарство својим дописом тера директоре да праве буџетски прекршај“, јер као образложење за исплату новца из сопствених прихода које остварује установа не могу да напишу да „административни радник прима мању плату од теткице“. Антић указује и да је препорука Министарства неостварива, јер велики број школа нема никаква сопствена средства.
УСПРС: Изједначити коефицијенте
У Унији синдиката просветних радник Србије предлажу изједначавање коефицијената ненаставног и наставног особља са истим степеном стручности. Како за Данас објашњава Владимир Аџић из тог синдиката, коефицијент административног радника је 8,62, а учитеља са средњом школом 13,42, док ненаставно особље са шестим степеном има коефицијент 13,73, а наставно 14,88.
Завршен пролећни распуст
За ученике основних и средњих школа у Србији данас се завршава пролећни распуст, а наредни дводневни одмор имаће већ за две недеље, јер државни празник 1. и 2. мај „пада“ у понедељак и уторак. Матуранти гимназија са школом завршавају 23. маја, ђаци завршних разреда трогодишњих и четворогодишњих средњих стручних школа 30. маја, као и ученици осмог разреда. Ђаци од првог до седмог разреда се распуштају 13. јуна, а сви остали средњошколци 20. јуна.
(Данас)
