Нови захтев Запада: Бити трансродан је обавезујућа норма
Вести које човек чита ових дана делују понекад све луђе и невероватније, као да се бавимо научном фантастиком. У Холандији човек решио да се подвргне еутаназији зато што не може да се избори са алкохолизмом. У Великој Британији суд одобрио жени да роди своју унуку, дакле дете од генетског материјала своје преминуле ћерке. Можда је највише пажње изазвао случај пресуде суда у Аустралији, који је одобрио да се дете од пет година подвргне операцији промене гениталија. Узгред, Белгија и Холандија су границу за еутаназију спустиле на испод осамнаест година, тако да тинејџер који је нпр. незадовољан својим животом или депресиван има право да затражи еутаназију.
Овај случај промене пола уклапа се у генералну тенденцију разумевања идентитета тј. рода као наводног конструкта који нема никакве везе са полом. Укратко, ваше полне карактеристике, тврде мудри научници, немају никакве везе с тиме да ли ви јесте или се осећате као мушко или женско. У складу с тим потпуно је оправдано, а да би се теорија доказала, и пожељно, да што више особа постану трансродне (отуд у акрониму ЛГБТ и ово Т које означава трансродне особе).
Наравно, по познатом систему Овертоновог прозора, оно што почне као право касније се намеће као норма, да би прерасло у тоталитарни систем који врши принуду на све остале да не само прихвате већ и следе тај модел.
Слушам пре неки дан како агент продаје једне британске издавачке куће објашњава да на оваквим заосталим тржиштима још увек смеју да нуде посебне књиге за дечаке и девојчице (попут овде познатих Перице и Милице), док се то на домаћем тржишту апсолутно не препоручује. У британском јавном простору и систему образовања већ је, дакле, прихватање класичног формирања деце као дечака и девојчице означено неприхватљивим. Они који се пријављују за британске визе знају да је однедавно уведена и трећа могућност за уписивање пола. Знамо да је и у неколико скандинавских земаља такође у вртићима уведена забрана коришћења одредница отац и мајка или обраћања деци у „родно дискриминативним“ категоријама које би их „конструисале“ као дечака и девојчицу.
У Америци се међутим опет на тоталитаран начин шири мода трансродних тоалета. Све је више ресторана, барова па и градова који укидају класични шешир и хаљину као ознаке за два одвојена тоалета, јер то „вређа трансродне особе“.
Ако неко мисли да ће ове тенденције остати ван брдовитог Балкана, грдно се вара. Ево недавно се у издању „Креативног центра“ појавила једна таква књига, прави весник будућности. Ауторке Хенкел и Томчић представљају нам књигу под насловом „Пружите детету сто могућности уместо две“, која у поднаслову истиче „Одгајање деце без родних предрасуда“. Док је класично образовање деце гледало да природне сексуалне одлике надогради моделима понашања, овај нови систем тражи да се то игнорише и да се штавише подрива подела на мушко и женско јер је она родно дискриминативна. Дакле, нема више подела на мушке и женске играчке, мушка и женска понашања, различито облачење итд. Зашто нпр. мушка деца не би носила хаљине, питају се ауторке. Касније би требало побијати поделу на мушке и женске послове (мада додуше још нисам видео жене рударе нпр.). Ово занимљиво штиво свакако би требало погледати јер с обзиром на то како се код нас доносе, тј. преписују и намећу закони који стижу споља, без јавне расправе и по хитном поступку, немојте да вас изненади ако се врло брзо ово нађе и пред посланицима, па вам уведу озбиљне казне ако децу формирате „родно дискриминативно“ и инсистирате да их зовете сине или ћерко. Не шалим се уопште.
Овај модел конструисања деце иде заједно с најновијим трендом у ономе што бисмо могли да назовемо политика хомосексуализма. Да се подсетимо, шездесетих година постојали су тзв. хомофили, који су прихватали да је њихово понашање настрано и све што су тражили било је да их не туку и не терају у затвор због онога што раде у својим приватним просторима. После Стоунвола овим простором овладавају геј и лезбијска удружења која инсистирају на политици сукоба, радикализације и борбе за то да своје понашање практикују у јавном простору. У међувремену се отишло и даље, па је дошла тзв. квир фаза. Квир теорија и пракса суштински гледа на геј и лезбо удружења као тренутне савезнике, али фундаментално такође проблематичне. Бити само геј или само лезбијка по њима је такође превише окамењено и превише затворено у своју групу. Новост је да се пређе на квир који ће донети флуидне сексуалне идентитете и праксе. Данас сте геј, али следећег месеца би требало да пробате трансродност, па да мало промените пол итд. Логично је питати кад ће и зоофили добити своја права па да се и та врста идентитета укључи у квир.
Друга велика новост је експлицитни фундаментализам. Не ради се више о заштити права ЛГБТ особа. Ради се о томе да би „свака особа требало у себи да открије квир потенцијал и да га практикује“. Дакле, отуд забране да своју децу васпитавамо и формирамо као девојчице и дечаке. И онда се политичка побуна људи против овог новог тоталитаризма назива популизмом…
(Србин.инфо)
