Home >> Друштво >> Не дамо на вас, Чика Довла!

  • Коментари су искључени на Не дамо на вас, Чика Довла!
Не дамо на вас, Чика Довла!

Писмо подршке професору који је добио отказ у XIV гимназији

„Знам да сте ме често слали да вам купујем мекике, да сам у једном тренутку помислио: Зашто ја идем по ове глупости кад остварујем најбоље резултате?. После сам схватио колико ме је то оформило да не постанем арогантни паметњаковић који мисли да је бољи од других јер зна аорист сваког глагола“, написао је Петар Пећурица у писму подршке професору Влади Милојевићу. Петар је његов бивши ученик из основне школе, а сада је студент Електротехничког факултета

Професор српског језика Влада Милојевић је добио отказ у XIV гимназији и изгубио лиценцу предавача, због чега неће моћи да предаје ни у једној школи. Професор Милојевић је лиценцу предавача изгубио због спора из 2013. године када је пола радног времена предавао у једној основној школи. Он је наводно ударио ученицу, а реч је о томе, како је он касније испричао, да су деца спавала на часу, а да је књигу спустио на сто да их пробуди.

Професор је изгубио лиценцу, иако још није окончан његов спор са том основном школом. Ђаци гимназије у којој сада предаје су организовали протесте подршке и бојкотовали часове српског језика. А „Недељник“ објављује у целости писмо једног његовог ученика из основне школе.

Драги професоре,

Шокирао сам се када сам прочитао наслов. Постоји много разлога зашто мислим да сте најбољи професор ког сам упознао. Први разлог је што сте човек, а не неприкосновени ауторитет који је увек у праву и тежи да се представи у најбољем светлу. Волео сам начин на који презентујете знање, али много више то што сте увек били човек са карактером без икаквих ограничења, а не обичан пијун у систему образовања. Кад се изнервирате, знао сам да је то јер Вам је стало, а кад задиркујете знао сам да то значи да је повучена црта коју треба да пређем како бих напредовао. Никада нисте имали миљенике. Свако и баш свако је имао својих пет минута славе, своје поглавље у роману образовања. Ви сте професор који је успео да препозна потенцијал свих својих ученика.

Колико се сећам, уочили сте да мирни и повучени Воја воли да чита и слали сте га на читалачку секцију ако се тако зове. Ви сте били једини који је то приметио и били сте у праву јер, данас, Воја дефинитивно највише чита из нашег одељења.

Знали сте колико ко од нас може да добаци и сваки напор сте вредновали. Кад је Милан одговарао за двојку и кад је учио упркос несрећи у породици, Ви сте му били ветар у леђа и увек га хвалили, зар не? Опходили сте се према њему као одликашу јер сте знали колико је то велики корак за њега. Понели сте се као прави педагог.

Увек сте нам помагали и ван часова. Сећам се да смо сваке суботе од 8 ујутру имали додатну наставу за такмичење. Искрен да будем, мислим да сам се ја једини увек радовао томе зато што сте ми показали колико само „кул“ и забавно може бити кад си штребер (хаха).

Али то не значи да сам заборавио Ваша кашњења од по пола сата, док смо ми спавали испред врата проклињући вас. Ви бисте се онда увек појавили најнормалније и тако спонтано да бисмо све то касније заборавили и вредно се спремали. Било је баш забавно. Сећам се да сте на једном контролном рекли како је то најтежи тест и да га нико неће решити. Ја сам препознао да су то задаци са републичког и онда сте ме при крају послали да Вам купим мекике да не бих урадио све задатке (хахахаххах). Моје прво суочавање са неправдом, треба увек очекивати неочекивано!

Добро сте се слагали са својим ђацима и третирали све једнаким. Више сте ми били као пријатељ, али онај ривал коме сам морао да се доказујем. За разлику од осталих професора који су ме хвалили и пропуштали на „стару славу“, Ви то нисте дозвољавали. Једном сам написао лош састав на тему екстеријера и ентеријера и Ви сте тај састав узели и читали га кроз остала одељења како бисте им показали шта ваља и не ваља. Осетио сам се избламираним, али сам био толико срећан заправо што је толико часова посвећено мом једном саставу. На тај начин сам схватио да је стварно у реду да направим грешку, да није смак света оманути некад, да је пораз лекција. Кроз овај пример и много других који следе сте ме изградили као ЛИЧНОСТ.

Као што рекох, свако је био посебан, сећам се да је Катарина Потић једном написала најбољи састав. Тада сам помислио како на Вашим часовима ништа није сигурно, како су ти часови, упркос што сам увек био окренут природним наукама, место где желим да се изразим и дам све од себе. Зато сам ишао на такмичења. Зато сам био у стању да напишем целу свеску („дневник читања“) за само један роман. Зато сам долазио суботом на часове. Поред свега овога, научили сте ме да останем скроман и приземан, али амбициозан и радознао. Знам да сте ме често слали да вам купујем мекике да сам у једном тренутку помислио: „Зашто ја идем по ове глупости кад остварујем најбоље резултате?“. После сам схватио колико ме је то оформило да не постанем арогантни паметњаковић који мисли да је бољи од других јер зна аорист сваког глагола. Схватио сам колико је битно ценити себе, али не постати егоцентричан и омаловажавати друге због тога. Схватио сам јер сте Ви били ту да ми то објасните.

Ја нисам био као Чугуровићка која је увек несебично помагала другима (мада је могла и мени да помогне и не одбије ме у 8. разреду, хахахахаха, шалим се), зато сте ми Ви толико помогли, чак и васпитали. Толико је била битна ваша улога у мом животу. Нисам био најпоноснији на себе кад добијем најбољу оцену или освојим место на такмичењима, већ оног дана кад сте изабрали мене и Драгану да идемо таксијем са вама на такмичење, јер смо ми једини који нешто могу да ураде. Био сам поносан на ту једну реченицу због здравог односа који сам остварио са Вама. Осетио сам да могу да се поистоветим са Вама (можда јер ми се чинило да делимо исту незгодну нарав) и верујем да нисам једини. Многима сте оставили траг у животима и многе сте научили много више од граматике. Научили сте нас како да се носимо са много више ствари од контролних задатака. Указали сте нам на наше врлине и мане. (Елем, морам рећи да сам и ја део покрета описмењавања „ја-не-би и незнам“ људи.).

Осетио сам потребу да Вам ово напишем, иако је додуше мало дугачко и не верујем да ће много помоћи тренутној ситуацији, али знајте да сам ја увек ту за Вас и да на мене можете да рачунате! НЕ ДАМО НА ВАС, ЧИКА ДОВЛА!

(Петар Пећурица, Недељник)

 

Top