Док се не среди стање у науци, наставити финансирање постојећих пројеката
Научници Србије нису јуче добили одговор на питање шта ће бити са новим конкурсом за научноистраживачке пројекте које је Влада поништила почетком маја, јер ово питање није било на дневном реду прве седнице Националног савета за научни и технолошки развој.
Конститутивна седница је одржана у Министарству просвете, а председник, академик Зоран Поповић за „Политику” каже да је конкурс споменут под „разно”, јер су део који су послали Заједница института Србије (ЗИС), Синдикат науке и Покрет „Спасимо науку” добили на сам дан седнице.
– Ово је била конститутивна седница, упознавање чланова који се нису до сад познали, а и морали смо и да урадимо оно што је приоритет, а то су жалбе на избор у звања и на акредитације у науци. Формиране су три радне групе по областима, које ће размотрити жалбе које чекају и по годину дана, јер ово тело дуго није радило. О конкурсу ће бити речи на следећој седници, вероватно до краја месеца – објашњава академик Поповић.
Истраживачи са којима смо разговарали кажу да схватају шта су приоритети у овом тренутку, јер Савет није функционисао јако дуго, али и напомињу да су дописе послали 7. октобра на адресу Савета, али и министра просвете, премијера и скупштинског Одбора за образовање и науку. Такође су ставови ЗИС, синдиката и „Спасимо науку” послали и на имејлове свих чланова Савета.
– Ми предлажемо да се одложи расписивање новог конкурса и продужи финансирање постојећих пројеката за још две године, а да се до тада уради општа реформа науке и уведе комбиновано финансирање (институционално и пројектно). Проблем је у томе што је ова верзија конкурса, о којој Савет треба да расправља, још гора од конкурса који је Влада поништила, а при том смо ову најновију верзију добили од инсајдера, нисмо ни консултовани у њеној изради – каже за наш лист Душко Благојевић, председник Заједнице института Србије.
Замерке научника на најновију верзију конкурса су што се њиме предвиђа „рационализација”, односно биле би смањене плате великом броју иистраживача, јер би се они вредновали по новом правилнику и на основу неповољних услова.
Њихове пројекте би оцењивали у већини области страни рецензенти, а њихова оцена би била много значајнија од онога што су научници до сада урадили. Осим тога, нетранспарентне базе истраживача и референци наводе на закључак да научна заједница никако не би знала ко је на основу којих критеријума и како вреднован.
Благојевић, иначе научни саветник у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, појашњава да су до сада у оцени пројекта 50 одсто чинили страни рецезенти, а другу половину компетентност тима, а у новој верзији је тај однос 70 – 30. То значи да, рецимо, странци могу да кажу – овај пројекат је одлична идеја, а да ми онда немамо људство ни опрему да га спроведемо.
– За нас са института сваки конкурс је стрес, јер нема фиксног новца, значи ако не прођу сви пројекти, може да се догоди да институт нема ни струју да плати, а да истраживач на пример добије отказ. Од укупног фонда за плате по основу пројеката, држава даје и део за материјалне трошкове, а знамо да има института са огромним бројем квадрата и великим бројем људи и да рецимо, поједини институти плаћају порез на земљиште и да на то иде велики новац. Истовремено, факултети не плаћају порез на имовину и финансирају се из два извора, дакле запослени добијају плате и плус новац од пројеката – истиче Благојевић.
На наш коментар да се у јавности често може чути да „Србија има превише истраживача који ништа и не раде осим што сваки дан пију кафу, а финансирани су за пројекат на којем раде годинама и при том не доносе резултат”, Благојевић одговара – ми не штитимо нерад, што је недавно изнела и др Ђурђица Јововић, председница Синдиката науке.
– Зато и тражимо да се јавно објави регистра истраживача, и да се пребројимо, да се изађе са именима и презименима људи и где су запослени. И пројекти и истраживачи који немају резултат не треба да се финансирају. Министарство просвете зна ко су ти који не раде, хајде да се већ једном изађе са именима, да пребројимо квадрате, да погледамо каква је опрема и колико је потребно за трошкове. Неопходна је општа реформа и ми Министарству просвете нудимо и све своје капацитете – истиче наш саговорник.
Милиони евра неискориштених кредита
У Србији се за целокупну науку оквирно издваја око 100 милиона евра из републичког буџета или око 0,35 одсто БДП, а да би наша држава била конкурентна са светом у науци и технологији, потребно је да годишње издвајање из буџета буде од 250 до 300 милиона евра.
Поређења ради, наводи се у отвореном писму ЗИС и Синдиката науке, Србија за науку издваја скоро исти износ који издваја и немачка козметичка кућа Бајерсдорф, иначе власник бренда Нивеа, која годишње улаже у истраживања око 92 милиона евра.
Иако су званичне бројке до којих су научници дошли анализом буџета 2009–2016. нешто више, постоји проблем трошења финансијских средстава, јер је систем неефикасан, те тако сваке године буде потрошено 15–20 милиона евра мање него што је предвиђено буџетом. Сличан проблем постоји са трошењем кредита које је Србија добила од Европске инвестиционе банке и Банке за развој савета Европе у вредности од 305 милиона евра.
Сав новац је морао да буде потрошен до краја 2015. године, али је, наводи се у писму, рад Јединице за управљање пројектима (ЈУП) био неефикасан тако да је 195 милиона евра остало неутрошено. Због тога данас грађани Републике Србије не само што плаћају пенале на кредите, већ је и целокупна наука оштећена за инвестиције, које доприносе даљем развоју и науке и технологије, наводи се у писму које је послато и премијеру Вучићу.
(Политика)
