Home >> Друштво,Образовање,Разно >> Наставници поклањају оцене

vukovci

 

Наставници у Србији попустљиви, незаслужено поклањају оцене

 

Весна Андрић („Данас“):

Сваки седми ученик у Србији је вуковац, петина је осми разред завршила са петицама из свих школских предмета, а чак половина са одличним успехом, показује извештај Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања о резултатима прошлогодишњег завршног испита. Највише вуковаца је на подручју ШУ Лесковац – 22,4 одсто, Ниш – 18,5 одсто, Јагодина 17,5, Ранилуг 17,3 и Нови Сад -15,3 одсто.

Ово је трећа година заредом како се школске управе Лесковац, Ниш и Јагодина налазе на самом врху у погледу броја вуковаца, и то једнако рангиране. Уочава се и раст броја вуковаца, који је најдрастичнији у ШУ Лесковац и износи нешто више од три одсто. Најмањи проценат ученика носилаца дипломе “Вук Караџић” је у школским управама Ваљево – 9,7 одсто и Ужице 9,9 одсто.

Упркос томе што услови за стицање Вукове дипломе не би требало да буду лако достижни, јер подразумевају да ученици постижу изванредне резултате и освајају награде на такмичењима, у Србији је чак 9.369 ђака у прошлој генерацији основаца добило то признање. Тај број је неочекивано висок, а налази истраживања упућују на закључак да се критеријуми за доделу ове дипломе тумаче у окрузима на различите начине, а и унутар самих округа постоји велика разлика у постигнућима вуковаца. Показатељ недоследне примене критеријума јесте и чињеница да у неким окрузима поједини вуковци не досежу ни републички просек на тестовима завршног испита, наводи се у Заводовој анализи.

 

Половина основаца одлични

 

У прошлој генерацији основаца, скоро половина је на крају осмог разреда била одлична (43,8 одсто), трећина има врло добар успех (34,2), петина добар (20,6), док је свега 1,4 одсто ђака било довољно. Просечан општи успех у осмом разреду те генерације је 4,11.

 

Мали број ученика се налази непосредно испод границе врло доброг и одличног успеха, а значајно већи број има просек 3,5 и 4,5 што указује на тенденцију наставника да незаслужено награђују ученике, не би ли “прешли” у вишу категорију успеха. На тај начин, ђаци који би по објективним мерилима требало да имају добар, односно, врло добар општи успех, постају врло добри, односно одлични. Такође, одређен број одличних ученика, захваљујући попустљивом понашању школа и наставника, бива награђен петицима из свих предмета. Таквих је лане било 20 одсто, наводи се у анализи.

 

Занимљиво је да велики број ученика има највишу оцену у осмом разреду из предмета који су били тестирани на малој матури, пре свега из биологије, географије и историје (по 43 одсто). Приближно трећина ђака има најнижу и највишу оцену из математике, физике и хемије, док петина има тројку. Око трећине ђака има петицу из српског у том разреду.

Поређење школских оцена са резултатима које су основци показали на прошлогодишњој малој матури поново указује на закључак који је просветној, али и широј јавности већ познат – да у оцене не треба имати поверења. Најпре због необјективног и попустљивог понашања неких наставника, али и због различитих критеријума оцењивања. На основу оцена се не може са сигурношћу предвидети ниво и квалитет знања ученика, нити поуздано закључивати о квалитету образовања у основној школи. Поред тога, неједнаки критеријуми оцењивања у школама доводе у питање правичност селекције ученика при упису у средњу школу.

Колико је оцењивање значајно види се и из доприноса који успех из основне школе има при упису у средњу, а који је неоправдано повећан, па сада “вуче” чак 70 бодова док на завршни испит “отпада” 30 поена.

 

Шта каже правилник?

 

Петице из свих предмета нису довољне да би неко био проглашен вуковцем, већ мора да добије најмање једну посебну диплому или једну од прве три награде на општинском или градском такмичењу, предвиђено је Правилником о дипломама за изузетан успех ученика у основној школи. Посебна диплома може се добити из било ког предмета, чак иако из њега нема организованих такмичења, под условом да ђак има петицу на крају сваке школске године и да је “испољио посебну способност и склоност за тај предмет”.

 

One Comment

  1. Jelena каже:

    Ako je Toma – master a Šapić – PhD onda treba minimum 50% učenika da budu vukovci.

Top