Home >> Образовање >> Намргођени просветни инспектор је лош

Циљ просветне инспекције није да тражи слабости у одређеној школи, већ да успостави равнотежу између онога што је добро, у чему је школа јака, и онога у чему је слаба, што треба да унапређује. Инспекција се не обавља над школом, већ са школом. Овако на улогу просветне инспекције у образовном систему гледа Шкотланђанин Грејем Доналдсон иза којег је дугогодишње искуство у овој области: од 2002. године обављао је функцију шефа Инспектората образовања, саветник је владе Шкотске у свим аспектима образовања осим универзитетског и председник Сталне међународне конференције инспектората (СИЦИ). Ова организација прославила је прошле године 15. рођендан, а однедавно и Србија је њен члан.

– Оснивачи су били инспекторати Шкотске, Енглеске, Данске, Француске, Португала и Чешке. Сада имамо тридесетак земаља чланица и то у распону од Шведске и Норвешке са севера Европе, до Португала и Италије и Србије. Из вашег региона Румунија и Албанија су чланови. Међународна конференција инспектората је основана са идејом да инспекторати различитих земаља размењују информације о пракси и уче једни од других. Израсли смо од релативно мале до значајне организације која покрива већи део Европе – каже Доналдсон.

Основни циљ је оснаживање просветне инспекције земље чланице, кроз годишње и међународне семинаре, обуке, обезбеђивање стручњака који ће радити на обуци просветних инспектора, консултантску подршку, при чему инспекторати који су посебно јаки у одређеној области помажу чланице које исту област тек треба да развију.

– Јака просветна инспекција може да подигне ниво школе од задовољавајућег до доброг, али ако желите да подигнете школу од добре до одличне или сјајне треба вам другачија врста инспекције – она чији се рад не састоји само у оцењивању поштовања правила и прописа, већ која подстиче унапређивање квалитета школе. Један од главних принципа инспекције у Шкотској је да почнете са оним где је школа, да не долазите са предрасудама или унапред формираним мишљењем како она треба да изгледа. Почињете од онога где је школа и покушавате да је померите напред, учините бољом – истиче Доналдсон.

Шкотска просветна инспекција последњих 20 година усредсређена је на развој критеријума који се користе у самовредновању школе, као и у спољној евалуацији од стране инспектората. Ти критеријуми садржани су у документу „Колико је добра наша школа?”, у којем су описана 32 индикатора квалитета. Такође, од 1983. године сваки извештај просветног инспектора објављује се и доступан је јавности, тако да родитељи, на пример, могу добити подробне информације о школи.

– Постоји огромна разлика између Енглеске и Шкотске у начину представљања ових извештаја. У Енглеској је акценат на прављењу табела, давању оцена, рангирању школа, док у Шкотској ти резултати служе да испричају причу о одређеној школи, да опишу како је виде инспектори – објашњава Доналдсон.

Оцењивању су подложни и сами просветни инспектори – после сваке посете школи шкотски инспекторат тражи од образовне установе да вреднује инспекцију, како је била спроведена, да ли је помогла школи. Подаци се користе за унапређивање службе, а просветни инспектори сваке године проведу између 10 и 15 дана на усавршавању.

– Инсистирамо на развијању друштвених вештина, комуникативности, просветни инспектор не сме бити намргођен јер већ сам његов долазак у школу чини запослене нервозним. Он треба јасно да стави до знања наставницима да није ту да изриче казне и застрашује, већ да ради са њима. Инсистира се и на способности да се напише кратак, разумљив извештај, али који обухвата сву комплексност живота и рада школе – каже Доналдсон.

Top