Home >> Друштво,Ћирилица >> Најважнија је свест о значају да се сачува ћирилица

  • Админ1
  • Коментари су искључени на Најважнија је свест о значају да се сачува ћирилица
Најважнија је свест о значају да се сачува ћирилица

Песник Љубивоје Ршумовић пита се „ако већ имамо законе и прописе којима се штити мрки медвед, зашто не бисмо имали закон којим се штити култура, јер је и она на списку за одстрел“

Језик и писмо су једно од основних упоришта идентитета и културног језгра сваког народа, па су и мере које за заштиту српског језика и ћирилице предвиђа Нацрт Стратегије културног развоја , за сваку похвалу, али ћирилицу треба охрабривати и чувати без притиска и са осећајем за дух времена, а у званичној употреби она мора имати приоритет, сматрају Танјугови саговорници.

Тако књижевник Милован Данојлић каже да „све треба радити паметно, без притиска и насиља и оживљавати дух одговорности нашег народа према своме писму“.

Он наглашава да подржава сваку меру у том циљу и подсећа да је држава дужна да сва документа и основне акте објављује на ћирилици.

„А што се тиче појединаца, то је нажалост ствар свести коју треба подстицати, развијати, опомињати“, додаје Данојлић.

Он сматра да је прелазак на латиницу „непромишљена будалаштина некултурног света, који тако мисли да ће постати културнији“.

Академик Драгослав Михаиловић такође подржава програм који је изложио министар културе и информисања Владан Вукосављевић и жели да он успе, јер, је, како каже неопходан, народу Србије.

„Тридесет и шест година борим се у Српској академији наука и уметности за извесно побољшање рада српске лингвистике која не обраћа довољно пажње на делове Србије који обухватају дијалекте. У Србији дијалекте користи 56 одсто српског становништва и тај народ заслужује да се обрати пажња и на њега“.

Он каже да је и ћирилица изгубљена у Србији, јер је „Јосип Броз забранио да се раде ћириличке машине, па смо остали на латиничким писаћим машинама и оне су увеле латиницу у Србију“.

Декан Филолошког факултета Љиљана Марковић скреће пажњу на то да су србистика и ћирилично писма један од највећих ресурса развоја нашег националног и културног идентитета.

„Факултет дугорочно и плански развија научно-истраживачку и наставну делатност у области српске књижевности, језика и културе и заинтересован је за заштиту ћириличног писма у нашем друштву“, казала је Марковић.

Диригент Бојан Суђић верује да би „текст о потреби стратегије у култури и заштите ћирилице био једнак тексту о потреби ваздуха или воде за човека, потребе за сном или потребе за здравственом заштитом“.

Он наглашава да стратегија у култури представља суштину националног развитка и да је заштита ћирилице заштита и самог постојања и идентитета нашег народа.

Писац Александар Гаталица истиче да ћирилицу као писмо без икакве сумње треба чувати, али како каже није сигуран, да се до решења долази било којом врстом пореске или неке друге политике , те да се треба сконцентрисати на потезе које суштински мењају ствари.

„Ћирилица ће бити далеко мање угрожена, рецимо, када буде исто толико атрактивних ћириличних фонтова колико има латиничних. Ћирилица ће бити далеко мање угрожена онда када се на славистичке семинаре врате лектори (и буду помогнути из Србије) који ће будуће преводиоце са српског језика учити ћирилици, те српски писци који желе да буду превођени, неће прибегавати латиници, јер ћирилицу практично не зна више ни један данашњи преводилац са српског“, приметио је Гаталица.

Он је рекао и да ће „ћирилица, напокон, бити потпуно обезбеђена онда када „Мицрософт“ и „Аппле“ буду имали навигацију на српској ћирилици“.

Декан Факултета драмских уметности Зоран Поповић сматра да су предвиђене мере неговања и афирмисања српског језика и ћирилице врло битне, каже да је пажљиво читао нацрт Стратегије културног развоја и да има много добрих предлога, али и оних који нису оствариви. Он додаје да мора да се планира и улога медија у остваривању културне политике.

„Ми смо богати људи, јер владамо и ћирилицом и латиницом и као мултукултурна и мултијезичка средина треба да владамо и латиницом, али у званичним стварима ћирилица има приоритет“, рекао је Поповић који истиче да он пише ћирилицом.

Песник Љубивоје Ршумовић пита се „ако већ имамо законе и прописе којима се штити мрки медвед, зашто не бисмо имали закон којим се штити култура, јер је и она на списку за одстрел.

„Не видим разлику између културе и мрког медведа“, констатује Ршумовић и додаје да ће народ штитити језик, али да треба заштитити народ од будаластих закона и прописа који се после не поштују.

Нацрт Стратегије развоја културе, Министарства културе Србије однедавно је доступан широј јавности, а ускоро би, како се најављује, о том документу требало да буде отворена јавна расправа, у више градова у Србији.

Нацрт предвиђа смањење пореза за објављивање листова и часописа на српском језику и на ћирилици, да се приликом откупа књига за библиотеке на конкурсу Министарства културе предност даје домаћој књижевности и издањима штапманим ћирилицом, да се у државном финансирању преводних издања из књижевности и хуманистике даје предност оним преводима који се публикују на ћирилици и уведе обавезни лектор за језички квалитет превода.
cirilic-(1)
Предлаже се и да се пореским олакшицама подстакну дистрибутерске мреже на емитовање филмова на српском језику, као и страних остварења са ћириличним титлом, обавезивање оператера да омогуће равноправно коришћење ћирилице на мобилним платформама, одређене погодности за компаније које афирмишу ћирилицу кроз ћирилични логотип.

Међу мерама је и увођење изборних предмета у наставне програме којим би се афирмисали српски језик и језичка култура, покретање иницијативе да се у наставу на универзитетима уведе предмет Култура изражавања или Функционална писменост, стварање материјалних и кадровских услова за наставу српског језика и културе у српској дијаспори и сачињавање плана одржавања и обнове лектората српског језика у иностранству.

(Новости)

 

Top