Нова правила за одлазак жена у пензију

Од 12. октобра 2015. године жене у јавном сектору са напуњених 60 година и 6 месеци живота ће морати у пензију . Тачније, послодавац ће моћи да запослену која испуњава тај услов пошаље у пензију.

За нас је посебно интересантно да се он односи и на наше колегинице  у школама.

Разлог за промену правила одласка жена у пензију лежи у новом Закону о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, који је ступио на снагу 13. августа 2015. године.

У члану 20. поменутог закона регулисано је право послодавца да пензионише запослене женског пола одмах по њиховом стицању права на старосну пензију. То право за жене (у 2015. години) износи 60 година и 6 месеци старости и 15 година стажа осигурања.

Реална слика

Преведено на реалну ситуацију у образовању, Министарство просвете може наложити директорима школа да (почев од 12. октобра) један број радника (или све раднике) женског пола, који испуњавају наведене услове, пошаљу у пензију. Таквих радница у нашем образовању има око 4.500.

Синдикални став

Нећемо се упуштати у паушалне коментаре овог закона. Није упутно реаговати на новонасталу ситуацију непромишљено. Најбоље је да синдикати седну са министром просвете за сто и да направе неки заједнички договор. Иако одредбе овог закона нису популарне, могуће је да би један одређен број колегиница пристао на одлазак у пензију, уз неки од понуђених облика отпремнине. Уз  редовне одласке у пензију, „хватање“ оних којега које директори крију а имају 66 или 67 година, контролу радника на одређено време и расподелу по основу вишкова и мањкова радних места, врло брзо бисмо (за две године) постигли да се, поред укрупњавања и допуњавања норме садашњим наставницима, запошљавају све више и нови, млади људи, путем конкурса.

Отпремнине

Кад смо већ код евентуалних отпремнина, тумачење још нисмо добили. Наиме, отпремнина је у овом закону предвиђена само за запослене за чијим радним местима више не постоји потреба, што је редак случај у образовању. Али, ипак постоји простор, регулисан у члану 21 и 22 поменутог закона, који, и поред набоље воље, нисмо разумели, јер личи на оно чувено: „мож` да бидне, ал` не мора да значи“. О томе, убрзо!