Он је поновио да му је циљ оно што је обећао на почетку мандата – да се уведе систем квалитета рада и додао да за почетак постоји лакши метод да се разврста ко ради боље, а ко лошије, а то су просветна звања. Шарчевић је рекао и да се ради на томе да просветари од јесени улазе у прво звање које, према његовој процени, сигурно може да достигне 20 до 25 одсто људи, који би самим тим ишли у бољи платни разред.

Тиме би, како је објаснио наставници легалним путем, временом могли да дођу и до четврте категорије у оквиру своје платне групе, што је плата редовног универзитетског професора. Говорећи о захтевима просветних радника, министар је поновио да се за њихова права „бори као лав“ и да је све ово време био „већи синдикалац од свих њих“. ,

Када је реч о рационализацији мреже школа, Шарчевић је казао да она има задатак да одражава потребе стварности и да Београд данас не може да има 11 машинских школа, као у време када је машинска индустрија у главном граду запошљавала 29.000 машинских радника.

„Ако имате у Апатину средњу техничку школу са 700 ђака, и другу техничку школу са 40 ђака, какав је проблем да они пређу у већу школу. Питање је само да ли треба два директора, ја мислим да не треба“, навео је Шарчевић.