Home >> Образовање >> Министар са факултетима тражи решење за „вечите студенте”

  • Коментари су искључени на Министар са факултетима тражи решење за „вечите студенте”
Министар са факултетима тражи решење за „вечите студенте”

 

Министар: Поштујем аутономију универзитета

 

До краја овог месеца истиче рок да студенти који су уписали факултете „по старом” (пре увођења „болоње”), а којих има најмање 19.000 у Србији, коначно заврше студије. Они су до сада два пута предали петицију влади и Министарству просвете којом траже продужење рока. Интернет петицију, која је још отворена, до сада је потписало 7000 академаца. О свом проблему пре неколико дана разговарали су и са новим министром просвете Младеном Шарчевићем.

Студенти који су били у Министарству заједно са адвокатицом која им волонтерски помаже, кажу да је састанак трајао око сат и по и да нису исправне информације да се преговарало о погодностима да се пређе на „болоњу”.

– Ми тражимо продужење рока, односно завршетак студија по старом програму, како је то учињено и у околним земљама и не занима нас да се пређе на болоњу. У току је прикупљање информација о трошковима које имамо, то смо предочили и министру, јер хоћемо да укажемо да факултети нису благонаклони и да им је циљ само новац – истиче један од петоро студената који је присуствовао састанку и додаје да је став министра „да им није непријатељ, као и да мишљење морају да дају и Национални савет за високо образовање и универзитети”.

Министар просвете Младен Шарчевић каже за „Политику” да је од преузимања дужности примио више од 500 имејлова студената „по старом” и да их је међу првима позвао на разговор у Немањину 24. Он показује папир који је добио од студентског адвоката, са подацима да ових академаца има 18.861, али додаје да су то подаци стари неколико година и само за половину факултета. Претпоставка је да су у међувремену, неки од њих и дипломирали.

– Ја им нисам препрека, али ако се њима дозволи продужетак рока, какву онда поруку шаљемо „болоњским” студентима? Знам да многи факултети желе да им изађу у сусрет и зато смо се договорили да се прво обратимо универзитетима.  Не могу декане да натерам да ураде нешто што не желе, поштујем аутономију универзитета, али уколико буде потребно убеђивање, радићемо и то, само да се пронађе задовољавајуће решење – каже Шарчевић.

Оно што ће „вечитим” студентима сигурно ићи на руку јесте и чињеница да Милован Шуваков више неће бити помоћник за високо образовање, јер ће по сопственој жељи ових дана да напусти Министарство просвете. Подсетимо, Шуваков је био изричит у ставу да неће бити продужења рока, а то мишљење је делио и остатак Вербићевог тима, руководство Београдског универзитета, као и већина декана.

По њиховом мишљењу, студенти по старом су имали више него довољно времена да заврше студије, а при том, подсећају, по новом Закону о високом образовању студије могу трајати највише двоструко дуже од броја студијских година.

Студенти с друге стране објашњавају да нема логике да се у Србији не омогући оно што је већ омогућено њиховим колегама у државама бивше СФРЈ. У Црној Гори, је, наводе, рок продужаван три, четири пута. Они наводе и да су на њиховој страни поједини посланици Српске напредне странке, као и чланови садашњег Одбора за образовање Скупштине Србије.

Иако су многи склони да „вечите студенте” проглашавају за „лење”, међу њима има различитих судбина, о чему сведоче и коментари на сајту на којем се потписује петиција. Многи од њих паралелно студирају и раде, па им не преостаје довољно времена за захтевне испите, основали су породице, подижу децу, многе животе су обележиле породичне трагедије… Већина објашњава да се „заглавила” са три, четири испита до краја, обично на предметима на којима ретки студенти прођу и код најзахтевнијих професора.

Они кажу и да дужином свог студирања не оптерећују буџет, нити школски систем, и да редовно измирују своје обавезе, а да су при том изложени притисцима и послодаваца и професора и својих породица. Додају и да не виде разлог да им се не изађе у сусрет, ако се зна да је у Србији невелики проценат високообразованих и да је стратегија државе да се повећа број грађана са факултетском дипломом.

Иначе, у ову категорију студената спадају сви они који су студије уписали пре школске 2006/2007. године, а који до сада нису положили све испите. Рок за завршавање студија њима истиче 30. септембра 2016. године. Након тога „вечити” студенти, који не воле овај израз, више неће моћи да буду у статусу студената, али ће моћи, уколико желе, да упишу испочетка програм или други факултет.

Пре неколико дана, министру се отвореним писмом обратила и студентска организација „Студентски фронт”, позната по блокадама факултета, који захтева да се остане при граници од 48 бодова за буџетски индекс и подржава захтеве „вечитих” студената. У супротном, најављују да ће организовати протест.

„Политика“

Top