Струка подељена о овом предлогу министра просвете
Уместо пријемног испита за факултете од 2018. године биће уведена национална матура, то је као пилот пројекат најавио министар просвете. Није саопштио детаље, али тврди да би такав модел више одговарао матурантима, јер би у случају да остану испод црте на једном, аутоматски могли да упишу други жељени факултет. Струка је подељена: средњошколски професори сматрају да је национална матура добра идеја, док они који предају на факултетима имају резерву.
Неограничен број факултета
Трема ће можда бити иста, али ће тест бити другачији. Са положеном националном матуром – за коју још није познато како би могла да изгледа и које би предмете обухватала, средњошколци би могли да аплицирају на неограничен број факултета – уместо да на сваком полажу пријемни. Ова идеја допада се гимназијским професорима који се за њу залажу већ годинама.
– Данашња матура апсолутно ничему не служи, про форме се одрађује, деца више времена посвећују припреми за факултет на факултетима, него за остварење планова наставних. Мислимо да ће таква матура да мотивише децу да не раде кампањски – каже Милица Миленовић из Форума београдских гимназија.
Кажу, национална матура би показала колико су успешни и наставници. Са тим је сагласан и професор на ПМФ-у Александар Липковски, али страхује од могућих пропуста у реализацији.
Липковски каже да се ти пропусти могу односити на провале испита, организацију испита, неадекватних услова, преписивања.
– Довољно је само да погледамо резултате мале матуре и исти проблеми ће се појавити у великој. У Хрватској је то уведено уз тешке муке пре три године, и прве године су били огромни штрајкови, друге године је било провала, проблема, афера – истиче Липовски.
Пријемни није добар
Ипак, идеја да матуранти конкуришу на више факултета је добра, каже декан ФОН-а Милија Сукновић. Сматра и да при упису треба више уважити четворогодишњи рад у средњој школи, него тест на пријемном. Док се не објаве детаљи националне матуре – предлаже нови модел бодовања.
– Сам пријемни испит, са квалификацијом од максималних 40 бодова из средње школе, а максималних 60 на пријемном није добар. Кандидат се квалификује према факултету не више са максималних 40, већ према максималних 70. Остатак од 30 бодова остварује на пријемном испиту ради једне фине просејаности при упису на факултет – рекао је Сукновић.
Да ли би национална матура средњошколцима уштедела и новац – ако не би плаћали пријемни на сваком факултету посебно – још није дефинисано. Нити где би се тестови полагали и из којих предмета. Више детаља могло би да буде познато после састанка радне групе у понедељак.
(РТС)
