ПРОЈЕКТИ У ОБРАЗОВАЊУ – КОЛИКО КОШТАЈУ ИЛУЗИЈЕ?

Широка јавност у Србији годинама слуша јадиковке министра просвете како сав новац, предвиђен буџетом, одлази на наставничке плате – чак 97%… Бројни чиновници Министарства једва се довијају са оним што им остане. Данас се на све стране могу пронаћи докази на шта све расипа новац Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Потрудићемо са да овде прикажемо шта се дешава са средствима која привидно не долазе из буџета Министарства, али, чије ће коначно исходиште ипак бити буџет, нарочито онда када се буду морала враћати… У информатору који се налази на сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја, под називом ЕДУ-ВИЗИЈА, потврђују се, на крајње непожељан начин, речи које је изрекао британски државник Гледстон, да свакоме, ко тврди да има визију – треба пружити професионалну помоћ!

Ода бесмислу и глупости

У луксузно опремљеној брошури може да се види како се новац троши на веома неоперативне и неприменљиве програме. Како свакакве установе и појединци обављају некаква „истраживања“ користећи средства за бројне пројекте који се остварују најчешће кредитирањем или кофинансирањем, свакодневно настају брда неупотребљивог материјала. Из Министарства просвете и Школских управа свакодневно у школе стижу различита упутства, захтеви, наредбе, спискови…
Од силних дописа које секретари школа добију за годину дана са мејлова Министарства просвете или неког од Завода, могла би се објавити вишетомна „Оду бесмислу и глупости“!
Сви ови „пројекти“, на које је потрошено брдо новца (који је могао бити корисније употребљен), захтевали су да се посече читава шума, за неопходну количину папира… Како то изгледа? Одштампа се читаво брдо материјала и после се копира из пројекта у пројекат па се после проследи у „базу“! Тамо му се губи сваки траг… Нико жив не уме да каже куд је ишчезло „помпезно“ истраживање…
Или, да будемо сасвим прецизни, куд се деде 102,8 милиона евра, или 11 милијарди и 300 милиона динара (по курсу од 110 динара за 1 евро), колико је за пројекте које ћемо овде поменути потрошено у периоду од 2009. до 2012. године.
Иначе, сви ови пројекти се, упркос потрошеном новцу, спроводе уз помоћ канапа и штапа, односно притиска на наставнике да бесплатно обаве послове за које је неко узео велики новац.

Пекар, лекар, апотекар…

Први представљени пројекат је „Модернизација система средњег стручног образовања“ чије је време реализације предвиђено од 2009. до 2013. године. Овај пројекат кошта 2,8 милиона евра, потребна опрема још 1,8 милиона евра, што укупно износи 4,6 милиона евра. Пројекат се финансира од предприступне помоћи ЕУ (ИПА 07), али и националног кофинансирања, по принципу пола-пола… Фокус и циљеви овог пројекта су постављени веома магловито и своде се на развој огледних наставних планова и програма и на припреми наставника за њихову реализацију.
На основу објаве која се налази на сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја, испада да 4,6 милиона евра кошта да се у редовни школски систем преведу огледна занимања у 2010/2011. години: пекар, месар, млекар, руковалац механичар пољопривредне технике, пољопривредни техничар, ветеринарски техничар, прехрамбени техничар, геодетски техничар-геометар и аутоелектричар, а од школске 2011/2012. кувар конобар и посластичар. Сви наставници који су предавали у огледним одељењима били су принуђени без икакве надокнаде да попуњавају скоро сваког месеца некакве „упитнике“ и различите формуларе.
Поставља се оправдано питање да ли је могуће да су сва та „испитивања“ и „истраживања“ коштала 2,8 милиона евра? Додуше, у извештају се може прочитати да је део активности (и средстава) усмерен на „развој система осигурања квалитета у стручном образовању“.

Образовање за све? Свет без разлика?

Следећи пројекат „Образовање за све“ – побољшање доступности и унапређивање квалитета образовања и васпитања за децу из маргинализованих група који се реализује од 2010 до 2012. године кошта 3 милиона евра са средствима обезбеђеним инструментима за предприступну помоћ ЕУ (ИПА08) и уз национално кофинансирање, поново по принципу пола-пола…

Као циљеви пројекта, написано је да се деци из маргинализованих група омогући бољи квалитет образовања, да се обезбеди већи обухват те деце, затим социјална укљученост и смањење сиромаштва… Кључно питање везано за овај пројекат јесте, шта је то урађено и шта вреди три милиона евра? Како кажу у Министарству просвете, створени су услови за подршку и реализацију законске регулативе која се односи на рад педагошких асистената!? Обука за асистенте, Правилник о програму обуке асистената, затим, организован ликовно-уметнички конкурс „Створимо свет без разлика“ уз завршни концерт и доделу награда… Ми се и даље питамо где је потрошено три милиона евра? Планира ли се довођење Бијонсе на завршни концерт?

540.000 штампаних текстова

На пројекат „Подршка осигурању квалитета система завршних испита на националном нивоу у основном и средњем образовању“ потрошило се 4 милиона евра од средстава обезбеђених инструментима за предприступну помоћ ЕУ (ИПА 08). Предвиђено је да се реализује од 2010. до 2012. године, а корисници су Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Завод за унапређивање образовања и васпитања и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања…
Циљ пројекта је, наравно, увођење завршног испита у основном и средњем образовању, увођење стандардизованог начина провере знања ученика. Где је све утрошено 4 милиона евра? У Министарству просвете кажу да је за тај новац урађена обука директора, стручних сарадника и супервизора на завршном испиту… Игром случаја, аутор овог текста је био супервизор на завршном испиту 2012. године, његова обука за тај посао се сводила на то, што је добио две странице куцаног текста и одслушао предавање намењено супервизорима у трајању од пола сата које су саветници из школске управе одржали у једној школи. Значи, 4 милиона евра кошта припрема 16 збирки задатака из математике и српског језика, као и језика националних мањина, затим 540000 штампаних тестова (које су платили родитељи ученика), као и обука за директоре, стручне сараднике, саветнике (којима је ово, ваљда у опису посла). Не зна се коме и у које сврхе иду средства од продатих збирки тестова за завршне испите чији је издавач Министарство просвете.

„Друга шанса“

Следећи је пројекат о коме се доста говорило у јавности и медијима „Друга шанса“ – развој функционалног образовања одраслих у Србији. Тај пројекат треба да се реализује од 2010. до 2013. године, а вредност (или цена) је 4 милиона евра, средства су обезбеђена инструментима за предприступну помоћ ЕУ (ИПА 08)… Овде је некако случајно изостала напомена о кофинансирању које су потврдили представници ЗУОВ-а на промоцији тог пројекта.
Циљ пројекта је да се у 80 основних школа у Србији крене са функционалним образовањем одраслих, давањем „друге шансе“ одраслима који су без основне школе… Постоји план да 4000 особа стекне знање и диплому основне школе. Помиње се укљученост социјалних партнера који су заинтересовани за реализацију пројекта, пројектни тим који је израдио наставни план и програм као и материјале за учење за 4 милиона евра туђих и 4 милиона наших пара које су овде у брошури превидели.

Хајде да растемо

Питање кадрова који би морали бити ангажовани (и плаћени) не може бити решено упошљавањем технолошких вишкова чија се структура не зна. Ни Завод за статистику, ни Министарство, не поседују квалификациону структуру технолошких вишкова у просвети.
Реализација пројекта „Унапређење предшколског васпитања и образовања у Србији“ ИМПРЕС, предвиђена је од 2011. до 2014. године, а извор средстава предприступна помоћ ЕУ (ИПА 09) и средства обезбеђена националним кофинансирањем, пола-пола…
Спроводи се у 15 пилот-општина, градова спроводе га СОФРЕЦО (Француска), ЕАРЛY YЕАРС (Ирска) и ИБ (Немачка). Као основни циљ је наведено да се тежи ка постизању већег обухвата деце у предшколским установама, а нарочито оних из осетљивих група…
Такође, планирано је да се обезбеде деци услови за квалитетно одрастање!? Шта год то значило… У оквиру овог пројекта треба да се изгради седам монтажних објеката, да се набаве 9 комби возила и један аутобус (путујући вртић), остатак новца је планирано да се утроши на радионице, панел-дискусије, фокус-групе,семинаре, конференције, трибине (не помиње се број).

Монструозне језичке конструкције

Прелазимо на „теже“ пројекте, као што је „Програм модернизације школа“, време реализације овог пројекта је од 2010. до 2014. године. Укупна вредност пројекта је процењена на 50 милиона евра, а средства обезбеђена зајмом код Европске инвестиционе банке (услови кредита нам нису познати)…
За циљ овог пројекта је одређена модернизација школа, обнављање школске инфраструктуре, изградња нових школа. Оволики новац је узет за изградњу и опремање 8 (осам) основних и 2 средње школе, и још две школе у Београду. Искрени да будемо, није нам баш јасно зашто су школе у Београду посебно издвојене…
У оквиру овог пројекта, помињу се још две компоненте, које обухватају активности као што су: план за спровођење Стратегије образовања и учешће на међународним тестирањима. Остављамо да сами протумачите израз „подршка за завршавање концепта и спровођења Образовног информационог и менаџмент система“ или „развој методологије за стратешко планирање улагања у образовну инфраструктуру“. Ове и овакве монструозне језичке конструкције вероватно треба да нам дају додатна објашњења зашто за изградњу и опремање десет школа треба потрошити 50 милиона евра…

ДИЛС, ПИСА, ТАЛИС, ТИМСС, ИОП

Још један пројекат Министарства просвете, науке и технолошког развоја који спада у „тешку категорију“ јесте „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу“- ДИЛС… Планирана је његова реализација у временском периоду од 2009. до 2012. године, укупна вредност (или цена) износи 32 милиона евра, од тога 12 милиона евра за Министарство просвете, науке и технолошког развоја… Средства за реализацију овог пројекта су обезбеђена зајмом код Светске банке…(још један кредит, чији услови нису познати…)
Пројекат ДИЛС и зајам узет код Светске банке у поменутом износу, послужиће за увођење инклузивног образовања у наше школе, затим примену новог модела финансирања образовања, обуке за запослене у образовању, финансирању „грантова“ за „имплементацију пројеката предшколских установа, школа и локалних самоуправа“, шта год то представљало… Даље се каже, да се поменути новац треба утрошити и на промовисање инклузивног образовања. И у оквиру овог пројекта се поново помиње подршка остваривању учешћа Србије у истраживањима и тестирању попут ПИСА, ТАЛИС, ТИМСС… Ваља обучити 18000!? директора, педагога, психолога и наставника. Каже се да је програм обуке спроведен у 360 школа (речником МП, мање од 20%) одржано је, како кажу 334 „тренинга“, (тако да сада наставници немају проблема са кондицијом)… Написани су приручници, израда и евалуација ИОП-а…

ЦИП, ПДП4, ШВАЈЦАРСКА, ТЕМПУС

У оквиру пројекта ДИЛС, постављен је задатак развијања новог модела финансирања образовања, такозвани систем пер цапита. У образложењу се каже да је нови систем финансирања образовања предуслов за успешну примену инклузивног приступа у образовању. У кампању спровођења инклузије је остварена сарадња Министарства просвете са невладиним организацијама – Фондом за отворено друштво Србије, ЦИП-ом (Центром за интерактивну педагогију), Савезом учитеља Републике Србије и Центром за образовне политике. На различитим трибинама је учествовало 12000 људи… У даљем објашњењу МП, наводе се разлози зашто је неопходно узети зајам, а онда и потрошити 32 милиона евра…Можда заиста и постоје „виши“ разлози да се новац разбацује за све и свашта, али ми те разлоге заиста нисмо у стању да видимо… Али да се у расподелу поменутог новца укључило заиста пуно организација и појединаца – то видимо!
Круна је путовање нашег министра у Бразил где је представио достигнућа овог пројекта.
Још један пројекат који се реализује у овом периоду јесте „Подршка професионалном развоју и европским иницијативама у образовању –ПДП 4“… Овај пројекат се спроводи етапно, још од 2002. године, а ова, четврта фаза ће се одвијати од 2010. до 2013. године… Пројекат је финансиран донацијом Швајцарске у износу од 230 хиљада франака (Швајцарских)… Као циљ пројекта је наведено унапређење стручног усавршавања наставника у Србији. Средства су уложена за оснивање и опремање 9 центара за стручно усавршавање, а планира се отварање још три центра, а наводно, на тај начин се подржава децентрализација система образовања… Наше власти су већ за ово кратко време постојања успеле да девалвирају рад Центара за стручно усавршавање, постављајући неуке и нестручне директоре по страначком кључу и већ су успели да изазову негодовање Швајцараца који су комплетно финансирали пројекат.
Постоји и ТЕМПУС пројекат, програм Европске уније у Србији који је намењен високом образовању и везан је за његову модернизацију. Пројекти у овом програму у Србији се финансирају од 2000. године… О цени примене, условима инвестирања, требало би да говоре запослени на факултетима…
Са овим новцем било је могуће изградити 50 нових школа, или изградити стотинак фискултурних сала, или опремити савременим наставним средствима преко 500 школа…
Очекујемо да министар просвете објави структуру трошења средстава, јер су савим извесно, огромна средства утрошена на исплату хонорара ауторима пројекта.

У Београду, 12. фебруарa 2013.