Home >> Друштво,Образовање >> Ловци на плагијате

Ловци на плагијате

Саша и Дражен, ЕТФ-ови ловци на плагијате

 

На Електротехничком факултету већ 15 година користе софтвер америчког универзитета Станфорд за откривање плагијата, али упркос томе, како кажу двојица асистената ЕТФ-а који га користе, у сваком испитном року ухвате студенте који посегну за деловима туђег рада.
„Политика“, Аутор: Сандра Гуцијансреда, 23.03.2016. у 22:00

Саша Стојановић и Дражен Драшковић, асистенти на Електротехничком факултету, у сваком испитном року открију несавесне студaнте који плагирањем покушавају да освоје бодове и оцену у индексу. Плагијати су најчешћи током израде пројеката, домаћих задатака, који су битни за струку којом ће се бавити, али и зато што по „болоњи” носе од 30 до чак 60 одсто бодова потребних за оцену.

– Наш факултет је још пре 15 година почео да користи алате за откривање плагијата. Ја их у свом раду са студентима употребљавам од 2008. године. Користимо алат који је развијен на престижном америчком универзитету Станфорд – MOSS (мерење софтверске сличности), који је пуштен у употребу 1994. године. Бесплатан је,  развијен у академској средини, дакле иза њега не стоји нека компанија.

Раније је било правило да неко ко жели да постане корисник мора да буде професор и има академску адресу у свом имејлу, али више није тако – објашњава др Саша Стојановић, тренутно у поступку избора у звање доцента.

Наставници када прегледају радове прво користе „одокативну” , неке копије је и тако могуће уочити, а онда се проверава и компјутерски. Постоје случајеви када студент плати некоме да уради његов задатак, али пошто се углавном ангажују исте особе, њихов „рукопис” је препознатљив.

Студенти ЕТФ-а своје задатке и пројекте раде и код куће, а Саша и Дражен и правдају своје будуће колеге, истичући да за плагирањем не посежу зато што не умеју да ураде задатак, већ зато што је то понекад лакше и брже.

– На једном испиту са већим бројем студената десило се да у истом испитном року скоро 10 одсто буде плагирано. Студенти који направе овај прекршај упућују се на дисциплинску комисију. Казна може да буде од 15 до 30 недеља удаљења од свих наставних активности. То практично значи да такав студент мора да пропусти најмање један семестар – објашњава асистент Дражен Драшковић, инжењер електротехнике и рачунарства.

Изречена казна се објављује и на сајту факултета, а „Гугл” то трајно памти тако да будући послодавац, на пример, може да „прогугла” име и презиме дипломца којег жели да запосли и види да ли је он варао током студија.

– Када студента ухватимо у плагирању, то је веома непријатан тренутак и за нас и за њих. Нисмо ми полицајци, на факултету смо да бисмо их нешто научили. Ја бих био најсретнији да не морам ништа од овог да користим. Има ту различитих случајева када неког ухватимо на делу: од оних који одмах признају и више никада не понове исто, до оних који до краја неће да признају шта су урадили упркос свим доказима – надовезује се Саша на Драженову причу.

Док нам демонстрирају како користе Станфордов алат, Дражен не може да одоли а да не похвали колегу, којим се, наглашава, дичи читав факултет.

– Саша је крајем прошле године одбранио докторску тезу  провере плагијата у индустрији. У току истраживања је користио Станфордову апликацију за откривање плагијата. Због повлачења знатно веће количине података од предвиђене, сервер је оборен, након чега је професор Алекс Аикен, творац апликације, великодушно помогао да се истраживање спроведе до краја уступивши копију апликације– уз осмех прича Дражен. Иначе, овај амерички универзитет је већ читаву деценију други на Шангајској листи 500 најбољих универзитета на свету, а број један у области компјутерских наука.

Асистенти Стојановић и Драшковић истичу да је из године у годину све мање студената који преваром покушавају да дођу до оцене, а факултет има и базу свих студентских радова, тако да не може да се догоди да неко копира рад из неке претходне године.

А да плагијаторству не прибегавају само младе колеге, већ и они од којих треба да уче, показује и пример са недавне конференције ТЕЛФОР, коју организује катедра за телекомуникације ЕТФ-а. Како нам је речено, за конференцију која је одржана у новембру, откривено је неколико научних радова који због плагијаторства није био прихваћен, а у питању су били – страни предавачи.

Рад од јутра до сутра

 

Електротехнички факултет у Београду важи за веома популарну високошколску установу, има више од 4.000 студената. Због недостатка наставног кадра, Саша Стојановић је асистент на седам, а Дражен Драшковић на – 11 предмета
То значи да им сваке године „кроз руке” прође хиљаде студената, па им је уобичајени ритам да на факултет дођу иујутро, а оду увече. Али се радни дан не завршава, јер код куће треба спремити наставу, вежбе, прегледати задатке.

Top