Home >> Историја >> Љубомир Давидовић

Професор и политичар: министар просвете од 3. новембра до 7. децембра 1918, па до 16. августа 1919.

Рођен је у Влашком Пољу под Космајем, 24. децембра 1863. Основну школу завршио је у родном месту. Прву београдску гимназију 1881, а Природно-математички одсек Филозофског факултета на Великој школи 1885. Године. Декретом Министарства просвете од 3. Априла 1885. године постављен је за предавача природних наука, хемије, технологије и експерименталне физике у Ужичкој реалци. Истовремено је био надзорник основниш школа у Ужичком округу. Из Ужица је после пет година премештен за директора Ниже гимназије у Врању.

За секретара у Министарству просвете и црквених послова постављен је 1896, а за професора Прве београдске гимназије 1898.

За првог његовог министровања 1904. донет је нови Закон о народним школама; уведена је: бесплатна настава, уџбенике одобрава и издаје држава, обавеза отварања школа у местима са најмање тридесеторо деце стасале за школу, итд. Ново је и право учитеља, којима је насупрот дотадашњој пракси олаког отпуштања, овај Закон гарантовао сталност и стечај за добијање службе, док се премештај вршио само по казни.

Председник Народне скупштине био је 1905, а председник Београдске општине од 1910. до 1914.

Министар просвете први пут био је од 22. новембра 1914. до 10. јуна 1917. Српска влада је у избеглиштву на Крфу одлучила да отвори српске средње школе. Тако је у Француској у Екс ан Провансу отворена Виша трговачка школа у јулу 1916. „да се за наше ученике који не могу бити примљени, из разних разлога у француске школе, оснује наша посебна гимназија, која би се издржавала искључиво нашим средствима и у којој би радили наши наставници“, и која би била премештена у Србију „чим један део територије буде ослобођен“. Гимназија је отворена у Ници, где су у децембру полагани први испити, а потом је премештена у Сен Жан Кап-Фера, где је радила школске 1917/18. У избеглиштву је окупљао учитење и с њима правио планове за рад по повратку у ослобођену отаџбину. Издавао је Српске новине, и штампао буквар и читанке.

Председник владе био је од 1919. до 1920. и 1924. а министар унутрашњих дела од маја до августа 1920.

Као министар просвете формирао је Просветни одбор, 14. децембра 1918. за усклађивање наслеђеног стања и израду јединственог законодатвства и једног просветног програма, за реформу наставе, и обезбеђење материјалног положаја учитеља.

Просветни одбор донео је Начела о уређивању средњих школа у Краљевини СХС, као основ за израду закона и других аката.

Попсебном министровом одлуком од 29. маја 1919. формиран је Одбор за припрему реформе средње школе.

Први Наставни план за средње школе донет је 1. јануара 1919. године; до тада се у гимназијама радило према наставним плановима гимназија у избеглиштву (Крф и Солун).

У Народној скупштини поднео је Пројекат Закона о основним школама, 25. јуна 1919. Реформисана је тзв. продужна школа (5. и 6. разред) и добила назив Виша основна школа, са савременијим наставним планом и програмом, а уведен је и страни језик.

Министарство просвете је, пошто се у тек ослобођеној земљи настава није редовно изводила, донело Уредбу, 28. децембра 1918. о условима уписа и школовању ђака, како би надокнадили изгубљено време у рату. Школска година се скраћује на шест месеци, школски одмор траје од 1. до 31. јула, а уводе се 4 матурска течаја од 3, 6, 12 и 18 месеци. Скраћено школовање трајало је до августа 1920. године.

Због недовољног броја учитеља народних школа услед погибија у ослободилачким ратовима Министарство је организовало течајеве. Одлуком из јула 1919. основана су педагошка одељења у гимназијама: Трећој мушкој у Београду, Првој мушкој у Крагујевцу, у Шапцу, Ужицу, Беранама, Пироту и Шибенику. Школовање учитељског кадра привремено је трајало 3 године, а радило се по скраћеном Наставном плану из 1905. године.

Уредбом и Законом о уређењу Министарства просвете одвојена су засебна одељења за основну наставу, за средњу наставу, опште одељење, статистичко одељење и одсек за народно просвећивање; црквени послови су одвојени, пошто је формирано Министарство вера.

Давидовић је често објављивао прилоге и коментаре у Учитељу, часопису Југословенског учитељског удружења.

Умро је у Београду, 19. фебруара 1940.

ДЕЛА: Зоологија за ученике виших разреда средњих школа, 1898.

Top