Председник САНУ Владимир Костић је изјавио да држава мора да издвоји више средстава из буџета за науку и просвету, као и да научне пројекте треба финансирати на више паралелних начина.
„Морамо да идемо на неку врсту паралелних облика финансирања научних пројеката. Што се тиче пројектног циклуса, мора да се статификује, зашто сви пројекти треба да буду исти?”, рекао је Костић за РТС.
Он каже да доказани научници треба да добију неку врсту континуираног финансирања, али да не види разлог зашто се не би направили и „јуниор пројекти” за почетнике.
„Пољаци су уводили средства и конкурсе за младе људе. Они чак ни не морају то да публикују већ је важно да шире мрежу и да се повезују са научницима по свету. Излолована српска наука не постоји”, нагласио је Костић.
Када је реч о одласку младих високообразованих људи из земље, Костић каже да се „удео њихов у емигрантском корпусу креће од 6.000 до 15.000 или до 50.000, што и није коначно ни битно, већ пре да се ради о озбиљнијем демотрафском питању и контексту”.
„Тешко је вратити оне који су отишли из земље. Одлазили су јако дуго, можда се тај број и повећава у последњих деценију, две. Говорили су – када падне Милошевић сви ће да се врате, па се нису вратили… није само у питању банална политизацији”, сматра Костић.
Како је рекао, волео би да се појави генерација политичара која се неће плашити да ће изгубити изборе ако повећа део буџета за образовање и науку.
„Али, би још боље било да постоји генерација која ће свесно повећати давања за науку и просвету са идејом да можда на следећим изборима неће добити, али ће добити Србија”, истакао је Костић.
Он напомиње да је време такво да се мора брзо реаговати.
„Немате времена да се повучете у страну или позади одрејеног тока и промислите, па онда да делујете”, нагласио је председник САНУ.
Костић је рекао да се ствара осећај да нема друге алетернативе него да млади оду из Србије и да се у медијима са поносом приказују људи који су успели да се упишу на престижне светске универзитете, док са друге стране нема интервјуа на тему ко је био први на ранг листи на Медицинском факутету, у физици или математици.
Он је истакао да држава није много учинила да објасни да и у оваквој Србији постоје добре школе.
„Медицински факултет је са свим својим манама још увек велики, наша математичка школа је између 50. и 70. места”, каже Костић.
Он истиче да су многи професори допринели добром котирању српске науке у свету, али да су анонимни.
„У земљи у којој распојасани, дигнутих руку, са разодевеним певачицама и мишићавим истеторвираним момцима дајемо идеју да је живот непрекидни карневал, тулум, феста, забава, а они који мукотрпно успевају да и у свету постану познати су апсолутни анонимуси. Ако успоставимо вредности успоставићемо и нормалан живот, јер потреба за вредностима је потреба за нормалним животом. Ја тако схватам младу генерацију”, закључио је Костић.
(Политика)
