Home >> ПКУ >> Корупција: Директори школа и даље терају по своме


Притисци од политике, из Министарства просвете, од рођака или због новца?

У нашим основним и средњим школама ради 104 000 радника, а 30 000 радника нема пуну радну норму. И поред тога, због економске кризе и недостатка других радних места на систем се врши велики притисак, па у њега свакодневно улазе и нови радници.

Стога и не чуди корупција када је у питању запослење у образовању. Одакле год она долазила (од политике, рођачких веза, Министарства просвете, од новца), одлучујућу улогу у њој имају директори школа, којима су дата сва правна овлашћења, а исти су зависни у сваком другом погледу од локалне заједнице (читај: политике) и Министарства просвете (читај: газде).

Рационализација, иако се спроводи већ пету годину, наилази на отпоре пре свега у самом систему. Зато и не чуди да многи директори београдских школа још увек нису предали Школској управи своје листе вишкова и потреба, а многи нису добили сагласност и оверу свог школског синдиката. И поред тога, они примају и отпуштају раднике мимо закона, по нечијој молби или наредби или у договору са неким.

Када су у питању београдске гимназије, до сада је дванаест (од 21) београдских гимназија предало своје листе. Неке од њих немају сагласност синдиката. Остале београдске гимназије нису предале ништа, па се намеће закључак да у тим гимназијама није било ни вишкова ни мањкова часова у односу на претходних пет година, у шта се никако не може поверовати.

 

Најчешће нерегуларности које директори школа чине приликом утврђивања потреба за наставницима и часовима из појединих предмета:

 

  • Додељивање веће норме постојећем наставнику у школи
    • Пример: наставник географије је некада примљен по конкурсу на 50% радног времена, прошле године је имао такође 50% радног времена, а сада му је дато 80% радног времена;
  • Прикривање потреба за часовима из одређених предмета од Школске управе
    • Пример: Прикрије се потреба за 40% физике, затим се на то место по сопственом избору прими наставник на одређено радно време, коме се касније продужава такав статус што је могуће дуже;
  • Држање наставника на одређено време дуже од 2 месеца, па дуже од 4 месеца, па чак годинама;
    • Пример: директор сакрије потребу за 50% биологије, узме кога хоће на неколико месеци или чак на више година и, када му се укаже прилика, распише конкурс како би примио баш тог наставника или неког другог;
  • Исказивање листе технолошких вишкова Школској управи без спровођења поступка бодовања и/или без сагласности, печата и потписа синдиката;
  • Узимање наставника са листе вишкова ради постављења на место помоћника директора или библиотекара;
  • Договарање са другим директорима како би се одређени наставник преузео и повећала му се норма, иако није технолошки вишак у својој школи.
    • Пример: наставник ради код првог директора на 40%, није технолошки вишак, овај га фиктивно проглашава вишком за 10% (супротно закону, без бодовања), други директор га преузима на 70%, наставник на тај начин добија пун фонд 30% + 70%;

 

Форум београдских гимназија тражиће од Школске управе Београд поништење свих преузимања наставника до којих је дошло на начин супротан Закону о образовању и Посебном колективном уговору.

 

Током септембра започеће са радом Радна група Школске управе Београд, чији ће чланови бити и представници свих београдских синдиката образовања (Форума београдских гимназија, Форума београдских основних школа, Форума средњих стручних школа Београда, Синдиката основних школа Београда, „Независности“ и Синдиката образовања Београда). Радна група ће испитивати регуларности у спровођењу рационализације у школама у вези технолошких вишкова и мањкова.

 

Податке о стварном стању у београдским школама прикупиће председници синдиката у школама.  ФБГ има 18 чланица-гимназија (од 21 београдске гимназије). Подаци које ће председници синдиката сакупити односиће се на следеће околности:

 

  1. Да ли постоје радници у школи којима је управо повећан проценат радног времена;
  2. Да ли је школа предала листу Школској управи Београд;
  3. Да ли је листа оверена од стране синдиката;
  4. Да ли постоје радна места у школи (потребе) која нису приказана на листи;
  5. Да ли постоје радници који су навршили 65 година живота и тиме по сили закона морају да иду у пензију;
  6. Да ли су преузети радници из других школа који нису исказани на листама;
  7. Да ли постоје радници који су дуже време запослени на  одређено време;
  8. Да ли је школа управо запослила нове раднике на одређено време;
  9. Уколико има пријављених вишкова радника, да ли је у школи спроведена процедура бодовања у складу са Посебним колективним уговором;

10. Остали нерегуларни случајеви.

2Comments

  1. Dora каже:

    Da se vrsi veliki pritisak na sistem i da neprestano ulaze novi ljudi je potpuno tacno. Direktorka O. S. B*an*o C*p*c iz Beograda je tako u sistem uvela u prethodne dve godine dosta novih ljudi, od toga tri nastavnika matematike koji pre toga naravno nisu nigde bili zaposleni na neodredjeno vreme.

  2. marina каже:

    Radim kao sestra u ZC Vranje,znam SESTRU koja je pocela kao spremacica sa 8 razreda osnovne skole i frizerskim kursom,njeno ime je A*A I RADI NA DECJEM ODELJENJU VRANJSKE BOLNICE,kupila je diplomu srednje medicinske skole u Leskovcu pre otprilike 7-8 godina,i vrlo brzo posle obavljenog pripravnickog staz ,prevedena od SPREMACICE U SESTRU.Da zlo bude vece,posto je politicki aktivna u DS ILI DSS,nisam sigurna,njoj je nuđeno MESTO GLAVNE SESTRE DECJEG ODELJENJA

Top