Home >> Образовање,Реформа >> Ко је крив за „досадне“ гимназије?
Ко је крив за „досадне“ гимназије?

Форум београдских гимназија не дели мишљење министра Младена Шарчевића да су гимназије досадне и сувопарне и да их због тога ученици избегавају

Форум београдских гимназија не дели мишљење министра просвете, науке и технолошког развоја, господина Младена Шарчевића, да су гимназије досадне и сувопарне и да их због тога ученици избегавају, а којe је министар изнео у интервјуу за дневни лист Блиц. Чланови Форума сматрају да су гимназије, упркос бројним проблемима са којима се суочавају у раду, успеле да сачувају високе критеријуме и стандарде у погледу образовног рада и спрече девалвацију знања, те да су једине које у досадашњем процесу реформи нису девастиране и као такве још увек представљају добру припрему за студије.

Можемо се сложити да већина српских гимназија данас не испуњава принципе савременог образовног концепта по стандардима неких развијенијих европских земаља, али постављамо питање министру Шарчевићу, ко је одговоран за то? Ко је одговоран што се за образовање у Србији издваја далеко мање новца из буџета него у земаљама у окружењу и питамо га шта је он учинио како би нешто променио у том смислу?

Форум подсећа да се данас ученици гимназија осећају привилегованим уколико им кров школе не прокишњава, уколико имају нормалан тоалет или топле учионице зими. У таквим условима тешко је замислити савременог српског гимназијалца како на часовима хемије научено у теорији примењује спроводећи експерименте у лабораторији, готово немогуће је замислити ученике који на часовима информатике вежбају на савременим софтверским системима или на историји у неколико кликова преко компјутера приступају европским архивима и музејима, а што је свакодневна пракса у већини европских земаља. Упркос томе, наставници у гимназијама дају све од себе да ученицима приближе савремена знања и припреме их за даље школовање.

Форум је зачуђен и министровим ставом у којем искључује партиципативан приступ у погледу стратешког планирања ка стварању модернијих услова у српском школству и не пристаје на сарадњу са сидникатима у том смислу. Међутим, овај министров став, нажалост, потврђује и потпуна искљученост шире стручне јавности у погледу реформе гимназија. Чланови Форума су свесни да министар заједно са својим сарадницима креира образовну политику, али смо убеђени да министар на основу свог вишедеценијског искуства стеченог у просвети зна да успешност промена пре свега зависи од оних који их спроводе, а не само од стручњака који их планирају.

ФБГ подсећа да је господину Шарчевићу прошло скоро пола министарског мандата, а не видимо да је у том периоду дошло до значајније промене образовне парадигме, не примећујемо да су значајније повећана буџетска издвајања за образовање, као ни да се далеко одмакло у побољшању положаја запослених у просвети.

С друге стране, делимо министров став да је у одређеном броју школа присутан јавашлук, као и да се насиље у некима од њих можда прикрива. Међутим, улогу Министарства просвете, науке и технолошког развоја не видимо у пуком маркирању проблема, већ од њега очекујемо да се са наведеним проблемима избори кроз смене одговорних и примену закона. Исто тако, сматрамо да надлежно министарство мора много више пажње посветити истицању и награђивању школа које успешно раде, укључујући ту и наставнике и ученике.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

Top