Истина са преговора

Преговори у МПНТР, петак, 17. април 2015.

У 14:30 часова, преговоре започињу Драган Матијевић (УСПРС) и Милан Трбовић (СРПС), јер је договор био да у првој рунди, испред два синдиката учествују само два представника, уз учешће два представника друга два синдиката (СОС и ГСПРС Независност). На другој страни су били су миритељ Живко Кулић, министар Срђан Вербић, шеф кабинета министра Немања Ђорђевић и помоћник министра Зоран Костић.

Око 17 часова, преговоре напуштају Вербић и Ђорђевић, а приступају Јасна Јанковић (УСПРС), Миодраг Сокић (СРПС) и Милорад Антић (СРПС), јер је било предвиђено да се у другој рунди преговори наставе без присуства друга два синдиката и без министра.

Када смо нас троје приступили, требало нам је неколико минута да схватимо да је договорени протокол измењен, да је све већ договорено и да никаквих разговора више неће бити.

Добили смо информацију да су тачке 1. и 2. потврђене. То је значило да ће ПКУ бити потписан и да ће одузети новац бити враћен, пошто се надокнади настава.

Што се тиче најважније тачке – материјалне помоћи, присутни су нас обавестили да је министар понудио 7.500 динара по запосленом одмах, а да за остало нема новца и да министар неће да лаже просветне раднике, а ако и колико буде новца… бла-бла… А пошто два синдиката неће донети одлуку без одлука својих главних одбора, министру је предложено да дође на главне одборе и објасни им своје ставове. Министар је тај предлог прихватио.

Када сам све то чуо, поставио сам питање свим присутнима: „Јесте ли ви уопште разговарали о предуслову који сам поставио јуче и о коме смо се договорили, да у уторак министар не одбије од плате? Зар се нисмо договорили да тиме Министарство треба да покаже било какав знак добре воље у преговорима? Зар нисам јуче рекао да ћу, у име СРПС, изаћи са преговора уколико то не буде?“

Реакције: Матијевић је рекао да се није сетио, Трбовић је био затечен, Костић је рекао да одбијање од плате „мора да иде“, миритељ је био само за то „да се све што пре заврши на задовољство свих“.

Костић је имао преча посла, јер је већ завршио посао

Јасна Јанковић и Милорад Антић су ме подржали. Онда је Костић нагло отишао, „јер жури и касно је“.

Затим је Антићу „пукао филм“. Док смо излазили, отрчао је у кацеларију министра, налетео на Немању Ђорђевића, захтевао је да се наредба министра опозове, указао на ризик да се министар у среду појави на главним одборима, и ДОБИО ОБЕЋАЊЕ да ће наредба бити повучена.

После пола сата, око 18 часова, Антићу је Немања Ђорђевић телефоном потврдио „да ће наредба бити промењена, али да ће плата каснити“ и да ће министар убрзо потврдити.

Док смо били у колима, свако у свом правцу, позвао сам око 19 часова Јасну Јанковић и питао је шта се дешава. Одговорила ми је да Матијевић седи поред ње, разговара телефоном са неким и да управо добија потврду да ће плате ићи без умањења. Одмах сам пренео Брајковићу, Антићу и Трбовићу.

Значи, три пута смо проверили одлуку, док нисмо добили потврду.

Ја сам одмах објавио у медијима и на Нету ову вест, управо из разлога што сам и даље сумњао да ће обећање министра просвете бити испуњено. Али, нисам ни слутио да ће УСПРС у суботу ову вест блокирати, а касније негирати. Не знам разлоге.

Тако је јавност у суботу и недељу сазнала да наставницима у штрајку неће бити умањене плате за март месец…

…А данас је јавност сазнала да то није тачно и да су школске управе данас наредиле исплату са одбијањима.

После свега, остају моје сумње:

Зашто је УСПРС одлучила и покушала да овај договор прикрије и зашто је оптужила СРПС за дезинформацију?

Зашто се дигла халабука на Фејсбуку против ФБГ, а чланци ФБГ-а „хушкачки“, само зато што су објавили истину са преговора и позвали на даљи штрајк?

Зашто смо Јасна, Антић и ја, у овако важном моменту, два сата били у ходнику када је све договарано, иако нам је место било унутра? Ко је био режисер?

Зашто је, већ сутрадан, у суботу, са Миодрагом Скробоњом (или Матијевићем) министар договорио потписивање Споразума за четвртак у 10 часова, а затим Скробоња обавестио о томе Брајковића?

Да ли то значи да су одлуке главних одбора УСПРС и СРПС, предвиђене за среду, већ унапред познате, а да је обраћање министра просвете само фарса, чија ће промоција у медијима додатно понизити просветне раднике?

Зашто нисам имао подршку, ни од СРПС ни од УСПРС, да се са преговора изађе, уколико се не донесе ПКУ на потпис, или уколико се одузме од плате?

Зашто руководства СРПС и УСПРС не уважавају решеност многих школа (по мојој процени, има их преко 200) да истрају у штрајку, него припремају капитулацију у четвртак?

Миодраг Сокић