Home >> Образовање >> Још један спорни закон: Чему служи уџбеник?

  • Форум
  • Коментари су искључени на Још један спорни закон: Чему служи уџбеник?

Предлог измена и допуна закона о уџбеницима изазвао оштру полемику. Замерке имају и наставници и издавачи. Најновијом изменом, уџбеник дефинисан као књига из које се учи, у којем се не пише, односно не садржи радни део, а намењен је вишегодишњој употреби.

Иако се очекивало да ће Закон о уџбеницима, донет пре више од две године, решити несугласице између издавача и Министарства просвете, проблема и даље има. Оштру полемику изазива Предлог измена и допуна тог закона. Велико негодовање изазвала је промена дефиниције уџбеника.

Према Закону из 2009, уџбеник је основно и обавезно дидактичко наставно средство у било ком облику или медију. Најновијом изменом, уџбеник је дефинисан као књига из које се учи, у којем се не пише, односно не садржи радни део, а намењен је вишегодишњој употреби.

„Нема дидактике, нема различитих облика и медија, нема стицања знања, нема вештина, нема ничега. Има само да дете не сме да пише по уџбенику и да служи за вишегодишњу употребу“, рекла је Гордана Кнежевић Орлић из Издавачке куће „Клет“.

Деца су се већ навикла на нова правила, пре свега на то да уџбеник треба да служи и наредним генерацијама.

Ова уштеда вероватно одговара родитељима, али су издавачи остали кратких рукава.

„Тржиште уџбеника годишње је тешко од 50 до 100 милона евра. Ако издавачи не морају да продају уџбенике сваке године већ сваке треће, наравно да им пада приход“, рекао је министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

У Заводу за издавање уџбеника тврде да предложене измене ипак не решавају суштинске проблеме.

„Данас у Србији имамо седамдесет издавача уџбеника што је највише у Европи. Закон није подразумевао да се лиценце само потписују без икаквих услова. Под два, није уведен ред у области издаваштва што се очекивало, чак су присутни и елементи мита и корупције на терену за избор уџбеника“, рекао је Милољуб Албијанић из Завода за издавање уџбеника.

Приватни издавачи одговарају – да је здрава конкуренција добра и да тврдња да смо по броју издавача први у Европи – није тачна. Само у Аустрији их, кажу, има око 200.

Замерке на предложене измене има и Национално-просветни савет. Смањени су рокови за поступак процене и одобравања уџбеника, па су доведени у ситуацију, како кажу, проточног бојлера, да само потписују туђе одлуке, што је, упозоравају – потпуно неприхватљиво.

Top