Или су директори школа најобученији директори у држави, или ће се убрзо за ову одредбу покренути поступак за оцену уставности и законитости.
Испит за директора прописан је чланом 59. Закона о основама система образовања и васпитања који утврђује да дужност директора школе може да обавља лице које има одговарајуће образовање, дозволу за рад, обуку и положен испит за директора установе и најмање пет година рада у установи на пословима образовања и васпитања. Ових дана најављује се доношење подзаконског акта којим се уређује програм обуке, начин и поступак полагања испита а тиме и лиценцирање директора који су у мандату.
Именована одредба закона драстично сужава друга лица која могу обављати дужност директора у школама. Њом се утврђује непосредна дискриминација кандидата који учествују на конкурсу из разлога што нису прошли програм обуке и положили испит за директора, а тиме и не испуњавају услов за радно место на које су конкурисали. Закон о раду чланом 18. и 19. изричито забрањује тачно оно што је прописано чланом 59. Закона о основама система образовања и васпитања – дискриминацију у односу на услове за запошљавање и избор кандидата за обављање одређеног посла, тј. могућност да се лице које тражи запослење, а у овом случају кандидат за директора без положеног испита за лиценцу, ставља у неповољнији положај у односу на друга лица, односно директора са положеним испитом.
Чињеница је и да је прописани испит за директора, као услов за избор директора дефинисан чланом 59. Закона о основама система образовања и васпитања, у несагласности са одредбама члана 19, 53. и 60. Устава Републике Србије којима се гарантује право запослених да су свима, под једнаким условима, доступна сва радна места и да сви грађани, под једнаким условима, ступају на јавне функције.
Повреда уставом утврђеног начела јединства правног поретка који налаже међусобну усклађеност правних прописа из образовања са осталим законима у РС, има за последицу судско оспоравање сваког избора директора од стране кандидата учесника конкурса који није изабран.
Са друге стране, када посматрамо уређеност нашег система образовања, закључујемо да испит за директора, као услов за обављање дужности директора, искључиво постоји у предшколским установама, основним и средњим школама, али не и у високошколским институцијама. Такође, за свако друго радно место директора у РС, чак и када се ради о предузећима које обављају делатност од општег интереса, не постоји оваква законом прописана обавеза. Или су директори предшколских установа и школа, али не и факултета, „најобученији“ директори у држави те ће се судским пресудама утврђивати ко то јесте а ко није, или ће се убрзо за ову одредбу Закона о основама система образовања и васпитања покренути поступак за оцену уставности и законитости.
