Српска академија наука и уметности организовала је последњег викенда новембра дводневни научни скуп „Образовање – развојни потенцијал Србије“. Скупу су присуствовали представници САНУ, универзитета, Министарства просвете, представници државних и приватних средњих и основних школа, Привредне коморе, Националног просветног савета, стручних удружења, Скупштине Србије, института и синдиката (само ФБГ).
Представник Форума београдских гимназија учествовао је на скупу, а своје излагање је приложио у писаном облику.
Преносимо најзначајнија мишљења:
Жарко Обрадовић, министар просвете, науке и технолошког развоја: Повећати финансирање образовања са садашњих 4,5 на 6,5 одсто БДП-а
Никола Хајдин, председник САНУ: Образовање је главни алат помоћу кога се и други ресори развијају и постају ефикасни. Зато је једно од круцијалних питања положај образовања у Србији
Иван Ивић, Филозофски факултет у Београду: Образовање мора да
буде у функцији развоја Србије, њеног привредног, културног, социјалног и техничко-технолошког развоја. У том смислу нам недостају механизми, јер тржиште не функционише
Петар Петровић, Машински факултет у Београду: Србија без индустрије не може! Идеја је: преузети све што је Европа урадила, они су направили систем технолошких индивидуалних паркова. Делује у троуглу: индустрија-инвестиције-истраживање, тј. новац-знање- индустрија
Гордана Чапрић, Завод за вредновање квалитета образовања и
васпитања: ОЕЦД је направио истраживање по коме се показало да, у
оним земљама где постоји избалансиран однос екстерне евалуације и самовредновања, тамо се веома добро ради. Није важно извршити само спољашњи притисак, већ помоћи школама да се изнутра оснаже. Финансијским планом мора да се предвиди да се спољашњи сарадник награди, али и да се награда омогући наставницима који напредују у служби.
Миодраг Поповић, Београдски универзитет: Србија се суочава са великом неписмено
шћу, одливом мозгова. Потребно је веће улагање у образовање и праведнија расподела. Образовање није трошак већ улагање у будућност!
Синиша Ђурашевић, Биолошки факулет у Београду: Диплома „суплемент“ у Србији је оно што смо некада звали уверење о положеним испитима, једно што се штампа у ковници новца, драстично је скупље и никакву другу употребну вредност нема. Никада на Београдском универзитету нисам видео диплому у којој сем листе положених предмета и две реченице о општим компетенцијама, пише било шта на основу чега господа која раде у привреди треба да процене са којим знањима влада тај студент.
Драган Домазет, Универзитет Метрополитан: Као ректор једног приватног универзитета морам да признам да ако имам добре студије, постоји интерес за моје факултете, а онда ће и послодавци запошљавати моје студенте. Направимо конкурентно друштво и тако ћемо утицати да се сви такмиче да понуде оно што се тражи, и декани и ректори, и државни и приватни универзитети.
Срђан Станковић, Национални савет за високо образовање: Матура је тема на којој се много ради, али ми у високом образовању нисмо имали појма о томе, а и даље немамо. Без учешћа високог образовања, матура ће за нас у високом образовању можда бити поклон са лепом машницом, кога ћемо ми можда прихватити или не. И шта онда, ништа. Направили смо очигледно оно што нама неће дати неко прагматично решење.
