Суспензија насилног ученика, својеврсне собе за учење, укидање мере пребацивања насилног ђака у другу школу као вид казне, као и петиција против ријалити програма, предлози су једног дела српских професора за које сматрају да ће помоћи да се спречи насиље у школама које се малтене свакодневно дешава.

Са тим су испред Министарства просвете јуче изашли представници Форума београдских гимназија и то је први пут да се неко на овај начин у просвети позабавио овим горућим проблемом.

Али, шта сваки од тих предлога конкретно значи, како би били примењени и шта о њима мисле и други стручњаци који раде са децом, као и да ли би то све имало ефекта или би можда дошло до контраефекта?

Председник Форума београдских гимназија, Александар Марков, објаснио је за „Блиц“ како је осмишљен систем суспендовања ђака са наставе, а током трајања дисциплинског поступка.
Зашто суспензија

Сада је ситуација таква да насилни ученик који повреди другог ученика, наставља редовно да долази у школу, не губи ништа од наставе. У школу не долази овај који је био злостављан, прво због евенуталног лечења, али и целе трауме, што је и разумиљиво, али како се повратак на часове ближи, тако расте и бојазан од поновног сусрета са насилником, а пропуштени часови се гомилају…

– То је неправедно, требало би да и насилник осети неке последице – сматра Марков: „Порука треба да буде да је насиље неприхватљиво и да му није место у школи, и поента је управо у тој поруци. Насилник мора да размили о својим поступцима“.

На питање колико може да траје суспензија, председник Форума каже да је цела идеја и даље у зачетку и да конкретно време још није одређено, али би суспензија могла трајати око недељу дана или две.

– Суспензија би могла да траје до завршетка дисциплинског поступка, што обично траје око две недеље, уколико родитељи не опструишу процес – додаје он.

Занимљиво је да би током суспензије ђак био уписиван у дневник, и иако би то били оправдани изостанци, уколико се намноже, ученик ризикује да дође у ситуацију да излази на разредне испите, те му је то у основни мотив да не дође у ситуацију да често буде суспендован, односно да настави са својим насилним понашањем.

„Study room“ и одузимање могилног телефона

Марков је објаснио и шта у овом контексту конкрено подразумева концепт „студy роом“ (соба за учење, прим. аут.), који предлажу као једно од решења насиља у школама.

– „Study room“ се примењује у неким нашим приватним школама и намењена је ученицима који драстично крше дисциплину на часу. Раније сте могли да избаците ученика са часа, сада је то законом забрањено, и морате да га смирите. „Студy роом“ би била библиотека, или било која друга просторија у школи, у коју би наставник могао да пошаље немирног ученика када га удаљи са часа. Ту би такође био под надзором другог наставника, морао би да преда мобилни телефон, требало би да размисли о својим поступцима, а могао би да учи и чита – објашњава.

Како додаје, објашњавајући зашто би соба за учење била позитивно решење, честе су ситуације да директор није у школи, а да је педагог заузет, а професор на часу не зна шта ће с тим учеником. Говорећи о соби за учење и суспензијама, Марков каже да су то модели који функционишу, и који већ постоје у иностранству.

Забрана преласка у другу школу током дисциплинског

Једнан од наведених предлога јесте и забрана преласка ученика у другу школу док је у току дисциплински поступк у који је укључен, а има за циљ да спречи то дете да избегне казну.

– На пример, ученик је ударио наставницу, али док се не закључи дисциплински поступак, у начелу има петицу из владања. Види да ће бити избачен из школе, сам се испише и долази у другу са примерним владањем. У иписници постоји прибележба о дисциплинском поступку, али друга школа не може да га настави, и тако пролази некажњено – објашњава Марков предлог ове мере.

Петиција против ријалити програма

Коментаришући наредни предлог Форума, петицију против ријалити програма, Марков каже да је идеја свих просветара да побољша друштво, и да је ово један од начина како би то могло да се постигне.

– Не морају да се забране, нећемо у 21. веку ништа забрањивати, али да се изместе у вечерње термине, на кабловску или да буду заштићени шифром. Потребна је промена свести у друштву, и промена јавног дискурса, који сада обилује насиљем, а највећи проблем је што је насиље постало друштвено прихватљиво – каже председник Форума београдских гимназија.

На питање када би се могле очекивати ове промене, уколико, наравно, буду прихваћене, Марков каже да су „црвене лампице одавно упаљене“ и да се Форум залаже за то да до измена мора доћи што пре. Међутим, закључује да је став министра да ће измене Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) „морати да сачекају да прођу избори“, али додаје да ће кампања министарства против вршњачког насиља у медијима и на друштвеним мрежама почети у наредним данима.

Шта каже у Министарству просвете

Из Министарства просвете потврђују да су о овим темама разговарали са председником Форума београдских гимназија, и кажу да је нацрт даље стратегије у изради. Потребно је детаљно осмислити како би се могло приступити овим предлозима, кажу, али прва акција Министарства очекује се већ у наредним данима. Наиме, у питању је остваривање комуникације са ученицима и родитељима на друштвеним мрежама и уопштено на интеренту.

Школски писхолог: Много тога зависи од родитеља

А како ове потенцијалне новине у просвети изгледају кроз очи школског психолога објаснила је Бранка Тишма. Да ли ће ове промене моћи да заживе, зависи од неколико фактора, а један од кључних су – родитељи, каже она и пре свега подвлачи да је насиље неприхватљиво.

– Многи не прихватају да је њихово дете урадило нешто погрешно, па налазе грешке у процедури. Није потребно да се само дете освести, већ сви треба да признају да насиље јесте насиље и да насиље буде неприхватљиво за све нас – наглашава Тишма.

Пракса је показала да се родитељи опиру и друштвено-корисном раду, каже Тишма иако су у питању задаци који нису тешки, и којима није циљ омаловажавање детета.

Уколико се реализација ових предлога детаљно не осмисли и не организује, могло би да дође до негативних последица, сматра Бранка Тишма.

– Увек има и други крај, који треба предвидети. Рецимо, суспендовано дете седи кући и не размишља где је погрешило, јер оно сматра да је у праву, већ седи и смишља освету.

Родитељи омогућавају деци да се понашају насилно

Родитељи праве проблем и када изаберу да омогуће детету да се пребаци у другу школу и не сачека залужену казну у оној у којој је проблем и направило, али то се, по њеном искуству, не догађа често. Таквим поступком се проблем заобилази, а не решава.

– То се ретко догађа, да се испише и оде у другу школу, али одмах ће и у новој школи направити проблем, јер је подржан од стране родитеља. Дисциплински поступак има циљ да промени понашање детета набоље, а не да оно једноставно добије јединицу из владања – каже она.

„А шта ако ученик дође и почне да бесни и шутира све око себе?“

Кад је у питању „студy роом“ концепт, Тишма наглашава да би техничке могућности могле бити проблем у остваривању ове евентуалне новине.

– Често у школама нема слободне просторије, а поставља се питање и ко ће бити особа која надзире децу. Професори имају наставу, а педагози и психолози такође имају својих обавеза. То мора да буде неко обучен да се суочи са бесом или тугом, с којом дође то дете. Шта ако ученик уђе и почне да шутира све око себе или покуша да повреди себе? Предлози су лепо замишљени, али морају јасно да се организују да би ефекат био позитиван – закључује школски психолог Бранка Тишма, додајући да петицију против ријалити програма апсолутно подржава.

А како са насиљем над професорима?

Шта о предлозима за умањење насиља о школама мисле они који су у најближем додиру са децом објаснила је директорка Девете београдске гимназије, Татјана Шуковић, која је предочене идеје саслушала помало скептично. Нагласила је пре свега, да насиље у школама не подразумева само вршњачко насиље, већ и оно које ђаци врше над професорима, те да је то растући проблем.

У начелу, директорка Шуковић слаже се са мишљењем психолога: собе за учење биће тешко спровести у дело јер школе углавном немају просторију вишка, али ни наставника вишка који би надзирали ученике удаљене са часа. Суштински, такав поступак већ постоји: професори недисциплиноване ученике пошаљу на разговор код психолога, педагога, разредног старешине или директора.

Ни у идеју суспензије нема много поверења, а говорећи о ријалити програмима, директорка каже да је прва њихов велики противник, и да би потписала такву петицију, али да није сигурна да би то помогло.

– Породица мора да реагује. Имамо много деце која се са презиром односе према таквим програмима, а то су ипак понели од куће.

Извор: Блиц