Коментар ФБГ:
Поводом протеста УСПРС, МПНТР је на свом службеном сајту објавило саопштење које представља праву срамоту за српско образовање
Наведено саопштење има три дела.
У првом делу, МПНТР наводи податке који треба да омаловаже протест УСПРС, да прикажу јавности да већина школа „не слуша“ синдикате, да штрајк у школама није успео, да су школе и наставници, насупрот, „свесни елементи друштва“ који, заједно са народом, упркос протестантима – штеточинама (којих има само у траговима), „свесно, подигнуте главе, заједно са Владом и партијом стреме ка бољем сутра“.
У другом делу, МПНТР дозвољава себи да нам покаже сву своју професионалну немоћ: пошто је свесно тога да је ситуација у просвети толико лоша – скоро као 2001. године, а да су захтеви синдиката просвете јасни и исправни као дан, одлучује се на одавно опробану политикантску манипулацију, оптужујући УСПРС да је њен протест политички мотивисан! Зато што је у току кампања за председничке изборе!
Нејасно је зашто би кампања за председничке изборе била разлог за евентуално одлагање неког штрајка или протеста. Можда је МПНТР имало на уму да ће протест УСПРС негативно утицати на кампање свих председничких кандидата? Ако је тако, сви су истој позицији, па онда нема штете.
Биће ипак нешто друго: штрајк ће пореметити ЊЕГОВУ кампању? Па, ОН и јесте последњи у низу криваца што је просвета на просјачком штапу. Према томе, без икаквог политичког призвука, штрајк УСПРС свакако ће (бар у милиграмима) негативно утицати на ЊЕГОВУ кампању. И треба. Ако још увек имамо демократију.
Додуше, овакву подвалу од МПНТР-а доживљавали смо и раније, најчешће деведесетих година прошлог века од тадашњег премијера Мирка Марјановића („Ове треба улемати“), а најскорије нам је у сећању конспиративно мудровање Жарка Обрадовића („Иза штрајка неко стоји“). Вербић је, усред штрајка у коме пола српских школа није радило месецима, био јако стидљив: („огромна већина наставника не мисли исто што и синдикати и треба питати и њих који нису у синдикатима“). Ако је ово за утеху актуелном министру Младену Шарчевићу („…јасно упућује на закључак да се ради о политичком скупу“).
У трећем делу овог срамотног саопштења, задовољан претходно написаним, оствареним са сигурне раздаљине, на сопственом сајту, јадни писац доњих редова је вероватно на крају добио жељу да „поентира“ и тиме докусури све синдикате просвете: и УСПРС, и преостала три (који у петак нису протестовали).
Јер, ако „није добра“ УСПРС, која је протестовала, онда су остали синдикати „добри“, јер нису протестовали. Поред ове дебилне логике, ипак је у питању намера најприземнијег нивоа да се синдикати поделе на „оне који сарађују“ и на оне који су „непријатељски елементи“.
И, на крају саопштења, патетична прича о „конструктивном дијалогу“ и о „нашим ученицима“. За сваку осуду.
(ИНФО ФБГ)
Саопштење МПНТР:
„Конструктивним дијалогом до бољег положаја
Према подацима школских управа, заснованих на информацијама директора школа и актива директора, од 1.772 основне и средње школе у Србији у петак, 17. марта, настава се у преподневној смени нормално одвијала у чак 1.460, односно 82,4 одсто школа. Часови су били скраћени на 30 минута у само 312 школа, што чини шестину или 17,6 одсто. Док је у послеподневној смени број школа са скраћеним часовима био још мањи. Према истим подацима, највише школа се одазвало позиву једног синдиката на скраћење часова у Зрењанину и Чачку, док је од 280 београдских школа у ”протесту” учествовало тек њих 17.
Организовање протеста испред Владе Србије у току кампање за председничке изборе од стране само једног од четири репрезентативна синдиката просвете јасно упућује на закључак да се ради о политичком скупу.
Последњих седам месеци сарадња Министарства просвете, науке и технолошког развоја и синдиката је веома интензивна, што су више пута јавно истицали и њихови представници. На бројним састанцима упознати су са мерама које Влада и Министартсво предузимају како би се побољшао материјални статус запослених у образовању. Јасно је предочено да је у току рад на Закону о платама запослених у јавном сектору који ће коначно просветне раднике довести у равноправан положај са другим корисницима државног буџета. Сада је на Министарству и синдикатима да одреде критеријуме за платне разреде, како би коначно плата била огледало квалитета рада. Управо због тога сматрамо да нема ниједно, осим политичко, оправдање за протест.
То што се нису придружили јучерашњем протесту три репрезентативна синдиката показала су професионализам и став да се конструктивним дијалогом са Министарством може доћи до решења којима ће бити задовољни просветни радници, али и наши ученици.“
(Са сајта МПНТР)
