Превара звана платни разреди

Помоћ од 7.000 динара, поред тога што представља крајње понижење за просветне раднике, штетно делује и у јавности, која већ годинама има све негативнији став према нашем образовању. Сама вест да су учитељи и наставници наше деце добили помоћ равну најбеднијој социјали своди просвету на ниво просјака којем је удељена цркавица.

Узалудни позив на штрајк

ФБГ је позвао све колеге у школама Србије да одбију да приме помоћ, а све синдикате просвете у Србији на потпуни штрајк. Нажалост, одјека није било, али то је нека друга прича..

ФБГ и даље сматра да Влада, уместо што проналази нове и нове начине да вређа професоре, треба хитно да се посвети испуњењу својих обавеза које је са синдикатима просвете потписала у Споразуму о мирном решавању спорова, после чега је прекинут најдужи штрајк у историји српске просвете.

У том споразуму Влада се обавезала да ће до 1. јануара 2016. године ублажити катастрофалан материјални положај запослених у просвети. Иако су синдикати тврдили да је то немогуће (најупорнији у томе је био писац ових редова), Влада их је уверавала у супротно и потписала немогуће: да ће до 1. јануара 2016. године бити успостављени платни разреди, на основу којих би био знатно побољшан положај запослених у просвети.

Данас је већ свима јасно да платни разреди представљају утопију, бар у оном изворном смислу (да иста квалификација и одговорност у свим јавним делатностима доноси приближно исту зараду). Више од тога, план реализације платних разреда потпуно је пропао јер га не желе многе јавне делатности које су, штитећи своје добре плате, већ успеле да буду изузете.

Окренути се трајним решењима

Данас је најбоље окренути се трајним решењима проблема везаних за зараде у просвети, и то путем повећања и усклађивања коефицијената зарада. Запослени у основним и средњим школама, после једног већег штрајка почетком 2009, остварили су зараду 30 одсто већу од просека у Републици, а данас имају 15 одсто мању. Да је однос плата из 2009. остао исти, један професор би данас имао плату 57.000, уместо 38.000 динара, и не би му била потребна никаква помоћ.