Home >> ПКУ,Синдикат,Часопис >> ФБГ 9: Превара звана Платни разреди

platni

 

 

Превара звана платни разреди

 

Помоћ од 7.000 динара, поред тога што представља крајње понижење за просветне раднике, штетно делује и у јавности, која већ годинама има све негативнији став према нашем образовању. Сама вест да су учитељи и наставници наше деце добили помоћ равну најбеднијој социјали своди просвету на ниво просјака којем је удељена цркавица.

 

 

Узалудни позив на штрајк

 

ФБГ је позвао све колеге у школама Србије да одбију да приме помоћ, а све синдикате просвете у Србији на потпуни штрајк. Нажалост, одјека није било, али то је нека друга прича..

ФБГ и даље сматра да Влада, уместо што проналази нове и нове начине да вређа професоре, треба хитно да се посвети испуњењу својих обавеза које је са синдикатима просвете потписала у Споразуму о мирном решавању спорова, после чега је прекинут најдужи штрајк у историји српске просвете.

У том споразуму Влада се обавезала да ће до 1. јануара 2016. године ублажити катастрофалан материјални положај запослених у просвети. Иако су синдикати тврдили да је то немогуће (најупорнији у томе је био писац ових редова), Влада их је уверавала у супротно и потписала немогуће: да ће до 1. јануара 2016. године бити успостављени платни разреди, на основу којих би био знатно побољшан положај запослених у просвети.

Данас је већ свима јасно да платни разреди представљају утопију, бар у оном изворном смислу (да иста квалификација и одговорност у свим јавним делатностима доноси приближно исту зараду). Више од тога, план реализације платних разреда потпуно је пропао јер га не желе многе јавне делатности које су, штитећи своје добре плате, већ успеле да буду изузете.

  

Окренути се трајним решењима

 

Данас је најбоље окренути се трајним решењима проблема везаних за зараде у просвети, и то путем повећања и усклађивања коефицијената зарада. Запослени у основним и средњим школама, после једног већег штрајка почетком 2009, остварили су зараду 30 одсто већу од просека у Републици, а данас имају 15 одсто мању. Да је однос плата из 2009. остао исти, један професор би данас имао плату 57.000, уместо 38.000 динара, и не би му била потребна никаква помоћ.

 

 

One Comment

  1. gabrijela каже:

    Da smo mrtvi, mrtvi smo. Treba racionalno koristiti sopstvene resurse. Stedeti nerve. Ostati normalan za sopstvenu decu. Prosveta je vec zrtvovana. Posle nenastavnog osoblja sledi odstrel nastavnog. Kad se ukinu stvarno nepotrebni gradjansko i veronauka, i ostali ce stici na red. Strategijom je i planirano da iz strucnih skola izbacimo sve opsteoprazovno. Eto ustede. Gimnaziju takodje pretvoriti u skromnu skolu. Onom ko je prirodni ukinuti casove drustvenih predmeta. I obrnuto, drustvenjacima ukinuti prirodne. Ne prica ministar slucajno da profesorima treba omoguciti da predaju vise srodnih predmeta. Odjednom ce se pojaviti strucnjaci adekvatniji od strucnih, univerzalni. Neopazeno je prosla i vest da se u NS osniva master program za direktore skola… oni ce tek biti strucni i adekvatni, odgovarajuce boje, ukusa i mirisa. Treba se povuci na rezervni polozaj i poslusati ministra finansija: dopunski posao. Ocuvati zdrav razum u ovim uslovima, to je jedino pametno za nas.

Top