Home >> Друштво,Интервју,Слајдер,Часопис >> ФБГ 9 интервју: Рамбо Амадеус, биг стар

ФБГ 9 интервју: Рамбо Амадеус, биг стар

 

Ја сам професорско дијете. Двадесет карата за мој концерт у Дому синдиката 11. децембра додјељујем професорима београдских гимназија да иду да се проведу једно вече!

 

rambo 1

 

 

Јединствени бунтовник с домаћим васпитањем

 

Музичар, писац, једриличар, бунтовник с домаћим васпитањем и самопрокламовани „медијски манипулатор“, Антоније Пушић познатији као Рамбо Амадеус, у необичном разговору за часопис ФБГ објашњава зашто не жели да постане министар, однос између културе и супкултуре, каква школа треба да буде, али и зашто је демократија превазиђено друштвено уређење. У интервјуу са мало форме и много суштине, Рамбо открива да култура подразумева све – од хране до поезије.

Да бисмо уоште започели разговор са Рамбом, замолио нас је да га склонимо од ријалитија што даље.

  • Не желим ни на истој страни да будем са „звијездама“ ријалитија, поготово не на насловној. Ни на подсвјесној равни не бих да нас повезују. Људски мозак нерадо прихвата иронију без обзира на подтекст. Лакше им је да прихвате слику каква јесте.

Зашто се онда масовно снимају ријалити емисије и у свету и код нас?

  • Ријалити програми су најјефтинији за продукцију. Они много мање коштају од било које игране серије или емисије. Снима се 24 сата програма, а ангажују се људи који немају паметнија посла, а спремни су да шире интиму са најширим аудиторијумом. Ријалитији представљају ропац телевизије која је превазиђена као изум. Свјесни су и директори маркетинга тога колико су им опали приходи од реклама и колико могу да се „простру преко губера“ да инвестирају у програм.

Нисте претерано критични према њима?

  • Немушто је критиковати нешто што је превазиђено и гдје нема ништа интелигентно и корисно да се види. Омладина и иначе не гледа ТВ. Стасала је генерација која све што јој треба има на свом рачунару или таблету. Телевизија је попут парне машине. Кад су се појавили мотори са унутрашњим сагоријевањем, они брзи, намазани и бистри људи одмах су се пребацили на овај нови и јефтинији проналазак, а касније и сви остали. Парна машина остала је у музејима.

 

Из тупог угла ништа није тупо

 

rambo 3

 

Шта је данас култура, а шта супкултура?

  • Заблуда је да су култура само позориште, поезија, музика или филм. И уринокултура је култура, и култура одржавања психо-физичке кондиције је култура. Савладавање свих тих културних образаца чини човјека цивилизованим.
  • Супкултура временом постаје култура. Кад се појавио МТВ, нâс музичаре су натјерали да се ликовно изражавамо. Правећи спотове, направили смо још један облик културе. Џез није успио кад су покушали да га ставе на ТВ јер није било атрактивно гледати уста саксофонисте док код куће вечерате. Зато су „Битлси“ добили шансу, млади лијепи дјечаци који се слажу са дневном собом. Поп и рок су постали дио ентертејнмента за сиротињу. Сад смо дошли дотле да и двор ужива у забави за сиротињу. Зашто нико данас не виче турбо-фолк? Па зато што је турбо-фолк, нажалост, код нас постао систем вриједности. Шта је супкултура у односу на турбо-фолк? Можда класична музика? КАД СТВАРИ ГЛЕДАТЕ ИЗ ТУПОГ УГЛА, НИШТА НИЈЕ ТУПО!

Ако сте оно деведесетих први назвали турбофолк, како бисте све ово данас назвали?

  • Порно-фолк!

 

Ја сам биг стар. Ја не могу бити мини-стар!

 

Па Ви бисте могли да постанете министар културе или просвете?

  • Не! Ја сам рокенрол стар, ја сам биг стар, ја нисам мини-стар па не могу бити ни министар, не могу ја са коња на магарца да падам!

Како рокенрол стар види модерну школу?

  • У вријеме Доситеја, школа је имала пуни смисао јер су тамо дјеца ишла да науче да читају и пишу пошто нису имала нигдје другдје. Данас, школа и интернет, у комплементарној синергији, треба дјеци да дају упутства како да се самообразују у складу са својим афинитетима. Школу будућности видим као мјесто гдје дјеца треба да се социјализују. Рад у учионици би, прије свега, био посвећен томе како да дјеца стичу самостална знања, како да уче.

Како би то изгледало?

  • Кад бих имао своју основну школу, у њој би половина били предмети физичке активности – хортикултура, рад у домаћинству, са домаћим животињама… просто да дјеца не сједе. Идеално би било када би дјецу у учионици припремали за живот и друштвену средину у којој се сви међусобно поштују, а најпаметнији се највише слуша. Ко одговори на питање како постићи такво уређење, одговорио је на све. Демократија је диктатура глупих – јер су они у већини. Онај ко се најбоље удвара глупој већини, има највеће шансе да буде власт.

Шта бисте предавали ђацима у овој „обичној“ школи?

  • Причао бих им о својим неуспјесима и неспоразумима јер је то за њих најпоучније. Гдје сам се ја то зајебао у животу и како бих урадио друкчије. Може то да се сабије у једну реченицу: кад год сам урадио нешто зато што сам сматрао да тако треба, зајебао сам се, а кад год сам урадио нешто онако како сам волио да урадим, иако је то можда дјеловало нерезонски, испоставило се као феноменално. Мени је мој отац говорио: „У животу ради оно што волиш јер нећеш се жалити на плату.“

Шта бисте увели од школских предмета?

  • Предмет који се зове „будућност“, са свим што она доноси. Будућност човјека, социологија будућности, антропологија будућности, бионика као наука која нас чека… У школама не постоји упоредно учење. Рецимо, дјеца не знају каква је клима била у вријеме диносауруса и кад је било ледено доба. Не знају да су Гете и Његош били вршњаци. Не постоји хоризонтална историја, него се само пунктуализује као да копаш бунар у различитим дјеловима баште.

Идете ли на родитељске састанке?

  • Само кад је нешто изванредно важно. Отишао сам у основну школу два-три пута и сваки пут рекао наставницима да слободно буду строги, да је јединица васпитна мјера. Моје једино питање кад дођем код њих јесте да ли су поштени и пристојни момци. Јесу. Остало – како им Бог да.

Некад сте рушили табуе, а данас?

  • Нисам ја нешто много табуа рушио… Рушио сам тај лицемјерни табу у коме се помињање секса чинило као неки велики преступ, а истовремено су рађени неки много већи преступи. Псовао сам, а енглески антрополози су касније потврдили да се човјек тако много лакше носи са стресом. Кад је човјек млад, наравно да треба да руши табуе и да критикује стварност. Међутим, кад прође 50 година, он мора да предлаже рјешења. Нема ништа гротескније од остарјелог панкера који се у педесет петој буни против неких ствари.

 

Обично су најхитније ствари најмање важне, а најважније ствари су најмање хитне

 

rambo 2

 

Шта ради рокер у педесетим годинама?

  • Схватио сам да је непристојно да са 52 године као цијењени музичар излазим на бину и бројим колико сам продао улазница и да рачунам да ли могу да платим струју и рачуне. И онда сам, да бих заштитио интегритет себе као музичара, почео да радим друге послове. И данас излазим на свирке неоптерећен, ослободио сам музику.

Зато сте прешли у шоу на телевизији?

  • У естрадизованом друштву имамо много више њих који желе да пјевају него да слушају. Отуд апсурд да ја као члан жирија зарађујем више него од концерта. О томе сам писао прије двије године и то данас живим. Догађа ми се зато што сам професионалац у шоу-бизнису и имам одлично плаћен посао. Молим лијепо. Ништа љепше за једног јахача естраде него да се ували преко зиме у телевизију.

Јесте ли учили децу да буду бунтовници?

  • Бунтовништво је одсуство интелигентног аргумента. Својој дјеци сам рекао кад се свађају: „Ко први почне да виче, тај је фолирант“. Емоционалну аргументацију не прихватам. 

Шта мислите о Ђетићима, Сарајлијама и Ерама, хоће ли нестати за 100 година?

  • Немам ништа против да се све то гаји у оквиру неких културно-умјетничких друштава. У једном модерном свијету да мени фолклор диктира и филује логику? Никад! Уосталом, нација, као измишљотина 19. вијека, нешто је што је свој рок трајања одрадило. Не плашим се да ћу да изгубим идентитет… Па, извините, ја се никад нисам крио иза колективног идентитета. Ја сам ја. А коме треба да се крије иза колективног идентитета, нек се мало запита шта је с његовим личним.

 

Одлив мозгова

 

О империјалном и провинцијалном менталитету

  • Земље Балкана су расадници љепоте и интелигенције, али чини ми се да све више постају и удобно мјесто за живот. То закључујем по својој дјеци, која имају прилику да оду било гдје у свет, а ипак им се више свиђа овдје. И то их нисам ја учио. Тата је, напротив, у њиховим годинама хтјео да „пали“, али је у исто вријеме стварао за њих амбијент који је пријатан.
  • Свијет је глобално село. Свако има право да иде гдје хоће. Енглези су империја јер никад нисам чуо за „енглеског избјеглицу“. Они себе сматрају интегралним дијелом своје судбине и то је дио њиховог менталитета. Поред овог империјалног менталитета, постоји и провинцијални, који каже Ubi bene, ibi patria („Где је добро, тамо је домовина“, прим. ур.). Ти људи иду гдје им је боље и лако мијењају свог господара. Зрео човјек прихвата чињенице, а то су чињенице.

 

Погрешне пословице – погрешна матрица мишљења

 

  • * „Без муке нема науке. Мука је нешто од чега се повраћа; значи ако желимо да будемо научници, морамо да повраћамо.
  • * „Од вишка глава не боли. То је потпуно лудачки, није тачно. Вишак је штетан у било ком смислу: имате у ормару ствари које не носите, боље да имате трећину коју носите него да сваки пут брчкате по оне двије трећине не бисте ли нашли оно што носите! Ко има вишка килограма, њега од тога боли глава! Ко има вишка пара, болиће га глава, није зрео за те паре чим не зна да их употријеби ни оплемени. Ко има вишка жена, тај ће да најебе. У животу ти не треба вишка жена.
  • *„Паметнији попушта. Потпуна глупост. Ум царује, снага кладе ваља! „Паметнији попушта“ је измишљена пословица доминатора да заузда неког паметнијег од себе и да се тиме обезбједи. Пословица треба да гласи: „Паметнији проналази начин да постигне свој циљ. Он не попушта.“

 

О хумору

 

  • Син ме је питао: „Тата, у ком се периоду развоја човјека од праисторије до данас појавио хумор?“ Ја кажем: „Види, Мики, питање је зајебано.“ Окренем свог друга археолога, завршио постдокторске студије у Хајделбергу. И он мени каже вјероватно кад се појавио језик. Ја кажем сједи, један. И мајмун има сто гласова којима комуницира и кечи се ко будала, а хумора нема. То је блесављење, није хумор. Двадесет дана ћутим ко курва и онда кажем: „Сине, дођи сједи овдје, тата има одговор на твоје питање. Ствари стоје овако. Хумор се појавио оног тренутка кад се појавила самосвијест, свијест о себи, и сигуран сам да ће једног дана твоје питање да се учи у школи, да ће да се каже да је човјек постао човјек оног момента кад је добио смисао за хумор. Да га то чини различитим од животиња. Јер је смисао за хумор доказ да имаш свијест о себи, да можеш да будеш ироничан у односу на себе.“

 

Питања из споменара

 

Омиљено јело?

  • Не једем конзервирану храну. Од месних прерађевина једем само сланину и чварке (кад сам у Србији) и пршут кад сам у Црној Гори.

Највећи проналазак 20. века?

  • Послије ватре, точка и узгоја домаћих животиња, антрополошки то је узгој морске рибе.

Геније 20. века?

  • Милутин Миланковић!

Највећа будала 20. века?

  • Хитлер, наравно!

Бог или еволуција?

  • Ја сам дарвиниста, вјерујем да смо од мајмуна, а не од Бога. Јер да смо од Бога, били бисмо савршени. А пошто смо од мајмуна, тежимо савршенству.

Зашто једрење?

  • Једрење је поезија кретања, манекен екологије и енергетске ефикасности са нула емитовања угљен-диоксида у ваздух. То је чиста и обновљива енергија. Због тога је величанствено.

(Разговор водио: Сеоски учитељ)

Top