Књиге, браћо, књиге, а не звона и прапорци!
Љубимејши мој, учини ми љубав. Имам воспрошеније: Зашто си одрпан? Зашто су ти велики зуби, очи и уши? Зашто носиш ту мотку?
Ја сам професор и штрајкујем против министра просвете. Уааа!
Думаш на попечитеља просвештенија?
Да! Уаааааа! Удрииии!
Је л’ он Турчин? Да те подсетим, устанак је завршен, а ја сам твој први попечитељ просвештенија!
Ниси ти мој попечитељ, мој попечитељ је онај поспани, што гледа ниско, говори полако и хоће да нам смањи плате. Уаааааа! Звезда, Звезда!
О, неваљало малодушије! Не, не, ја сам твој попечитељ. Још од 1808. године!
Иди, бре! Штаааа? Чек мало! Хмм… Ма, сад знам ко си ти! Ти си Димитрије, што си нам увалио кромпир, и то врућ! Заразио си нас Јевропом, коју сада толико волимо да од ње просто једва дишемо. Боље да си остао у Трсту, или у оној хебеној Болоњи!
Па морао сам да дођем да обеспорочимо Сербље и да оћерамо Турке!
Ма, вратили се они чим си ти залегȏ! Па смо их тек после ћерали, још 50 година! Доле Звезда, доле Партизан! Горе Чукарички!
Шчастије! Него, кажи ми која су ово слова по радњама? Ја ко да сам устао из гроба! Ништа не умем да прочитам, ко да сам неписмен, далеко било, Бог да прости, а знам четрнајест језика!
То је онај твој ћопави ђак преправио наше писмо, па те ја, професор књижевности, сада не разумем, нити ти мене. За све то време ти, мој попечитељ, пајкаш у Саборној цркви, баш те брига за моје проблеме! Просто не знам зашто си востао.
Востани, Сербије! Давно си заспала, у мраку лежала. Сада се пробуди и Сербље возбуди!
Је л’ ти Марина Туцаковић чукчукунунука? Сад си дошао да ме возбудиш кад оволико возбуђен штрајкујем против овог што ниско гледа, једва говори и хоће да нам смањи плате? Уаааааа! Доле Гробарииии! Родитељи су уз нас!!!!!
О, родитељи, слатко и свето име! Воспитаније младости всегда јесте ствар најнужнија и најполезнија чловеку на свету!
За ову бедну плату морамо да трпимо и размажене ђаке! Децо, надокнадићемо вам часове, али мало сутра! Уааааа! Доле попечитељ! Звездааа!
Возљубљени ученици, благо и целому народу сербскому ако ви постанете и будете богољубиви, правдољубиви и просвештени. Ако ли ви будете (сачувај боже) зли, неправедни, грабитељи и мучитељи, тешко народу с вами заједно.
Димитрије, Димитрије, шта то причаш? Ти, светски путник, не пратиш медије и друштвене групе! Деца нас више не зарезују, ама ич! Туку нас и пишу пријаве…
Зато, дражајши ученици, будите благонаравни и послушни учитељем вашим, учите се и просвештавајте се у науками вашим, и бићемо сви срећни и честити пред Богом и пред људима.
Попечитељу, уааа, дај оставку! Нећемо да нам смањиш плате!!
Благодетељна госпоже! А зашто хоће да вам смањи плате? Јесу ли оне велике?
Ма, не. Мале су.
Љубими мој, ласно је предвидети! Па, ако су мале, зашто их још више смањује? Зашто их не повећа? Ја, као рационалиста…
Сад ћу ја теби, Димитрије, онако рационалистички: има нас много. Има нас и превише!
Много професора? Па то је на општу ползу сербскога рода! Хвала Богу! Свемоћ разума и науке! Књиге, браћо, књиге, а не звона и прапорци! Ово ће бити најновије писмо о мојим путешествијам! Па да прилегнем!
