Познати српски новинари Јован Мемедовић, Воја Жанетић и Драгољуб Петровић присећају се својих школских дана и ђачких екскурзија, и за наш лист коментаришу данашње образовање, као и инфлацију Вукове дипломе. Нисмо одолели и да их сместимо и у министарску фотељу …
1. Колико треба да коштају екскурзије, колико за то треба да буде плаћен наставник ? Треба ли забранити екскурзије у иностранство? Да ли посете дискотекама и хиљаде пређених километара спадају у образовне циљеве екскурзије?
2. Форум београдских гимназија недавно је затражио од министра просвете да се Вукова диплома укине, јер је она обезвређена хиперпродукцијом вуковаца. Шта мислите о Вуковој дипломи, о поклањању оцена, о приватним факултетима?
3. Да сте Ви министар просвете, шта бисте променили већ првог дана?
Јован Мемедовић, новинар, спортски коментатор, путописац
Нисмо свесни колико је опасно не научити децу, а још опасније је наградити њихово незнање...
1. Екскурзија може бити корисна, ако ништа друго, бар да деца што пре виде где смо ми, а где они. Када путујеш, видиш, чујеш…ту се много научи. Па и дискотека није баук, и то је за децу и младе. Наставник треба да буде додатно ангажован и одговоран, а зато и додатно плаћен. Верујем да су појединци у школи у дилу са туристичким агенцијама и нисам сигуран да су екскурзије доступне и сиромашнијој деци. А то је већ Србија.
2. Вукова диплома није титула, већ симболика. То је част именом човека који је био просветитељ Српског народа. Никада је не бих укинуо, али бих укинуо наставнике који поклањају оцене и директоре који то толеришу. У општем паду морала тешко је говорити о истинском знању и образовању. Нисмо свесни колико је опасно не научити децу, а још опасније је наградити њихово незнање… Стварамо генерације које мало уче, мало знају, и у будућој Европској конкуренцији остаће им да раде само физичке послове. Већ је кренуо талас довођења наших и туђих стручњака из иностранства.
3. Првог дана променио бих број свог мобилног телефона…Тако бих био недоступан за све оне који би нешто преко везе. А то је суштина нашег образовања, преко везе до директорског места, до запослења, до нове реформе образовања. Нема ништа преко везе, само на знање и рад. Зато никад нећу постати министар просвете.
Воја Жанетић, новинар, сценариста, колумниста, маркетиншки стручњак
Ограничио бих укупан број Вукових диплома, јер оно што треба да вреди не може да се штампа немилице.
1. Давно сам ишао на екскурзије, скоро да их се и не сећам, али оно што памтим су дружења са вршњацима, забаве и певање у аутобусу, покоји романтични пољубац са школском симпатијом. А кад се добрано сконцентришем, можда се сетим и да смо нешто и видели. Али се не сећам шта. Претпостављам да није толико важно где се иде и шта се види, колико је користан тај лепи осећај да си отишао од куће и родитеља, а био заједно са друштвом из школе. Важно је и да ниси озбиљно оштетио кућни буџет, а најважније је да нико не страда. Онај ко о томе брине би требало да буде плаћен за тај посао, сходно тежини и трајању задатка.
2. Ваљало би да постоји неки начин да се бољи ђаци разликују од оних који то нису. Сасвим је могуће да Вукова диплома сада није средство за тај циљ, пошто је њен критеријум застарео. Зато бих мењао критеријум. Највероватније бих ограничио и укупан број Вукових диплома, јер оно што треба да вреди не може да се штампа немилице.
3. Министра просвете. Ја нисам за тај посао, а нисам ни добар управитељ просветом. Пре тога бих, евентуално, променио начин избора министра просвете, па би се бирао консензусом свих посланика у парламенту, колико год тај избор трајао и ко год био на власти или у опозицији.
Драгољуб Петровић, новинар и колумниста
У овој земљи ће ускоро сви бити “вуковци” и мастери на приватним факултетима, па нећемо моћи да нађемо доброг шустера од толиких “генијалаца”
1. Једина екскурзија које се сећам је матурска у Пули, кад смо се “закачили” са ђацима из неке хрватске школе, па када се ситуација наелектрисала, дошао је да нас “бије” Мате Парлов, светски боксерски првак у полутешкој категорији. Кад је видео нас клинце, насмејао се и отишао. Дакле, одлазак у дискотеку на ескурзијама уопште није лош, јер када бих, иначе, уживо видео легендарног Парлова. Шалу на страну – екскурзије у иностранство обавезно треба забранити, јер данас имате клинце који су били у шопингу у Риму или на пијанци у Будимпешти, и памте само неки аутлет, трећеразредни хотел на периферији и како су повраћали у лавабо. Али никада нису били у Сремским Карловцима или у манастирима Овчарско-кабларске клисуре. Дај прво да деца виде ово што ми имамо. Екскурзије би требало да буду бесплатне и да их финансира држава, али пошто је то немогуће, морају бити што јефтиније, обавезно у Србији. Наставнике треба добро платити, јер сам се увек дивио људима спремним да брину о тридесетак симпатичних антихриста. Што рече Бата Живојиновић у “Лајању на звезде” – ко није водио екскурзију на Загребачки велесајам, тај не зна шта је патња.
2. У овој земљи ће ускоро сви бити “вуковци”, а потом ће сви постати мастери на приватним факултетима. Ускоро нећемо моћи да нађемо доброг шустера од толиких “генијалаца”. Зато што је то – једноставно – лако. У мом разреду у основној школи била су два или три “вуковца”, а касније се испоставило да су осредњи ђаци постали већи креативци и нашли боље послове. У филму “Фалсификатор” главни лик дели лажне дипломе шаком и капом, па га на крају хапсе. Чини ми се да би он данас био декан на Мегатренду.
3. Променио бих министра просвете. Првог дана, јер после би већ било касно за српску просвету. Имам утисак да би у поређењу са мном и Жарко Обрадовић изгледао као геније. Али пре хитне смене самог себе, вратио бих ђачке кецеље и бесплатне спортске секције у школама.
