ФБГ: Упомоооћ! Вуче, Вуче! Све је мање Вукова  и Оваца, а све више Вук-оваца!

Па.. дошла су Нова Времена, знаш.. Интеграције, Права Детета, Заштита Потрошача.. Мораш да се прилагодиш или – пропадаш!

ФБГ: Вуче, Вуче, а да ми укинемо ту Твоју Награду? Знаш, Она не вреди више ништа, има је на Сваком Ћошку?

Јеси ли ти нормалан? Па толика Деца је Сањају, још од Пете године, чим заврше са Лего Коцкама! Толики Родитељи  Обећавају Својој Деци да ће им Скоцкати Моју Награду, само још да Попусте Мица Киселина, Љубица Аорист, Цеца Вебстер, Ђока Коси Хитац, Риста Роналдо, Пера Амеба, Прле Сопран и Јоца Убица! А ти хоћеш То да им Одузмеш? Да Деца Пате? Да ли ти Знаш како се Осећа Дете коме је нешто Обећано а није Испуњено? Срамота! Ко нам Образује Децу? Такве као што си ти треба избацити из образовања!

ФБГ: Ама, Вуче,то није било у моје време, знало се ко може..

Често се присећам оних дугих бесаних хладних зимских влажних сувих ноћи, док сам котрљао у Беч и назад. Коњи серу, месечина, сунце, песак.. имао сам визију.. да се једнога дана, када ја победим, установи Моја Награда, за ону Децу која Знају Све и Свашта! Знаш, сада ми је Срце на Месту! Још мало и сва Деца ће постати Вук-овци!

ФБГ: Па на шта ће то да личи? Поклањамо Им Оцене и Капом и Шаком..

Идеш ли ти уопште на стручна усавршавања? Двајесчетр сата екстерно, четрес интерно и онолико бочно? Неплаћено, суботом, ал зато не иде у плату! Мало ли је? Осавремени наставу! Поклањај и ти! Па за шта сам се ја борио?

ФБГ: Ама бре, Вуче, извин’, али Твоја реченица није баш..

Ко ми каже? Кад сам ја био неписмен, ти се ниси ни родио!

ФБГ: Вуче, Вуче,  бубо лења, шта ће рећи покољења?

Ма ко ј. бе покољења?! Паз’ вако: имам ја једну прелепу збирку песама, знаш.. мало незгодних.. па, ко ме буде оптужио за пцовање, кажи им ко сам ја! Други не могу, али ја могу да пцујем колико хоћу, јер сам се ја својим радом за то изборио, на општу ползу српскога народа! Нека се жале ЛГБТ-у, НУНС-у и РАТЕЛ-у! А песма каже.. пшшшш..

ФБГ: ???