Home >> Часопис >> ФБГ 11/ ДИЈАЛОГ: Форумче и заштитник грађана
ФБГ 11/ ДИЈАЛОГ: Форумче и заштитник грађана

Кадија те тужи, кадија ти суди, кадија ти узима, кадија ти не враћа!

Бардан, г. обундисмане!

Који си ти? Зашто су ти поцепане ципеле?

Ја сам Форумче. Предајем у школи, српски.

Просветар? Профа? А зашто немаш одело? Шта могу да учиним за тебе?

Паа, треба ми Ваша заштита…

Шта ти се десило, Форумче? Видим, очи су ти упале, уши ти црвене, нос ти отекао. Чек… је л’ ти то модрица на левом оку? Зашто храмљеш? Па ти си потпуно изгубљен, или као да си нешто изгубио?

Па јесам. Изгубио сам лиценцу, г. омубундисмане… Лиценцу за рад.

Ооо, па ти ниси случај за мене! Ко изгуби лиценцу, личну карту, возачку, бус-плус, тај иде у МУП да пријави шта је изгубио, а не иде код мене.

Не разумете ме. Немам ја никакву картицу о лиценци.

Па како можеш да изгубиш нешто што немаш? Како си могао да знаш да је имаш док си је имао ако ниси имао картицу на којој пише да имаш лиценцу?

Еее, у томе и јесте штос, г. обмнд… Нисам ни знао да је имам. Сазнао сам да је имам тек сад кад је немам, кад ми ју је министар просвете одузео!

Чекај бре, Форумче. Пази шта причаш! Ти тврдиш да ти је министар одузео нешто што ти није ни дао. Па то нема везе с памећу!

Па и нема! С памећу и са законом има везе да је министар дужан да издаје и да води регистар лиценци и све остало у вези с лиценцама. Члан 125 и 126… А он то никада није урадио.

Је л’ то значи да нико у школама нема лиценцу? И нико нема никакву потврду да испуњава услове за рад са децом?

Па да. То јест, не. Нико.

Ауу, бре, Форумче! Имао сам ја једног таквог профу, смотаног – баш као тебе да гледам. Док предаје, сав се забрља кредом и сунђером, а ми га гађамо авиончићима. Ипак, волели смо га. Радо се сећам њега, био је тако беспомоћан… Него, кажи ми ти, драги мој Форумче, шта си ти толико забрљао кад ти је министар одузео лиценцу?

Учинио сам дело насиља, злостављања и занемаривања ученика.

Штаа? Па и ја бих ти одузео лиценцу за то, црни Форумче! Шта си радио деци, вуцибатино једна просветарска? А кад си ушао, ја мислио фин човек…

Рекао сам једном младићу да је незналица и силеџија, да треба да га буде срамота. И истерао сам га са часа. Кад је излазио, додао сам му да су јадни родитељи који су га васпитали.

Омаловажавао си га? Вербално? Пред другим ученицима? Трајно си угрозио психичко и емоционално здравље и достојанство детета?!? И на крају си га истерао са часа? Срам те било! Ко нам данас васпитава децу!

Чекајте мало, г. умбундлсмане, имао сам дебео разлог. Видели сте ово моје модро око… то је он урадио.

Нећеш ваљда да кажеш, форумашу један, да је ученик крив што ти је око модро?

Не само око, и колено… зато храмљем. Гађао ме мобилним телефоном. Два пута.

Иии? Је л’ погодио? Кажи!

Јесте, и у око и у колено.

А ти? Јеси ли га опаучио по лабрњи? Јесу ли га истерали из школе? Јесу ли га објавили на огласној табли? Јесу ли родитеље послали у затвор? Јесу ли њиховим унуцима и праунуцима забранили упис у ту школу? Кажи ми, кажи, драги мој Форумче, јеси ли употребио сав професорски дигнитет да одбраниш своју узвишену професију, јеси ли му кеву кевину, да му кевину?

Не. Не. Не. Не. Не. Не. Не.

Ух, ја бих га, на твом месту… Знаш, ја сам васпитан у духу… Да је мој, месец дана не би могао да седи на столици, бараба једна! Додуше, прекршио бих правила службе, можда бих и ја изгубио лиценцу. А што те је гађао, Форумче мој мили?

Нисам хтео да га питам за двојку.

А зашто, црни Форумче? Треба ђаке питати за двојку.

Па питао сам га три дана узастопце, а последњег дана у години нисам хтео.

А-ха! Хмм… паа, у праву си… И? Шта би после?

После би пријава.

Па нормално, пријавио си га.

Јесам, ја сам пријавио њега, али и мене је пријавио његов татица, за вербално омаловажавање пред другим ученицима. Написао да сам трајно угрозио психичко и емоционално здравље и достојанство детета. Да сам га онемогућио у његовој искреној намери да добије двојку. И да сам га истерао са часа. И ко нам данас васпитава децу.

Је л’ директор одбацио пријаву?

Е, па није. Има квака. Татица је члан Школског одбора, адвокат и дрматор у општини. Има везе и у Министарству. Стигла инспекција док си реко кекс. Одма’ су кренули да тркељишу по школи – те да ли се води педагошка документација, те да ли развој школског програма, те да ли тендер за екскурзије… Притисли дишу, овај не зна где је! Брже-боље ме суспендовао, спровео дисциплински поступак. Ја крив!

Ти крив?

Ја крив.

А зашто ти крив? Ниси ти њега гађао телефоном него он тебе. И то двапут!

Али сам ја ипак морао да имам разумевања за адолесцентну личност која је имала гомилу оправданих разлога због којих није имала појма шта је питам три дана узастопце, да сам свакако морао да је испитујем и четвртог дана. Морао сам да употребим све своје педагошко умеће како бих младу особу мотивисао да лупи праве одговоре а не погрешне, да је просто наведем да добије двојку. То је идеал наставника и васпитача наше деце! А поступак гађања телефоном био је резултат делимично оправданог револта те исте адолесцентне личности. Чињеница да ме је телефон два пута погодио није резултат његове намере, већ исход стохастичког догађаја који уопште није морао да се догоди. Другим речима – ја сам намерно хтео да му дам кеца и дао сам му кеца, а он није хтео да ме погоди него ме је гађао да ме намерно омаши, а погодио ме је сасвим случајно. Њему укор, а мени отказ!

Форумче, извини, али ово није баш моја материја. Кажи ми, какве везе има отказ са лиценцом?

Ко добије отказ због дискриминације, аутоматски губи лиценцу.

Аууу… Ала су ти сместили! Овде ти чак и ја тешко могу помоћи. Знаш и сам да је моја функција иди-ми-дођи-ми. Ако кренем да пишем Вучићу, Дачићу, Пичићу… од тога нема ништа. Него, ајд’ да смислимо нешто. Зашто ти не би лепо тужио суду школу? Па суд лепо пресуди у твоју корист, онда ти Министарство врати лиценцу, па те директор прими натраг на посао, а? Јес’ да траје…

Е, неће моћи, мој омбудсманлијо! Чак и да суд поништи отказ, Министарство не враћа на посао, а не враћа ни лиценцу. Кадија те тужи, кадија ти суди, кадија ти узима, кадија ти не враћа!

Хоћеш да ми кажеш да ти је лиценца одузета доживотно и да не може да ти се врати?

Хоћу да Вам кажем да ми је лиценца одузета доживотно и да не може да ми се врати.

Ти боље да си ишао у Хаг уместо што се бакћеш са ђацима. Одатле су се вратили, мислим… бар неки. Нису сви доживотно…

И шта ја сад да радим? Дође ми да штрајкујем глађу, и то испред Владе! Ал’ много је хладно, минус 15…

Ниси луд! Док Министарство примети, не би се знало да л’ си се смрзо ил си угин’о! Него, ово мора да одиграмо на кварно! Драги мој добри Форумче, јави се ти на први следећи конкурс у некој другој школи. Ја ћу да се заузмем за тебе да те приме, то ти обећавам! Имам и ја ваљда неке везе! У Министарству ионако немају регистар лиценци – неће ни да примете! Ал’ немој ником да причаш јер онда смо сви у бедаку! А и ја сада крећем у неку важну државну кампању, не бих волео неку аферу. Него, стално ме мучи, шта је било са оним телефоном, кажи ми – је л’ остô читав?

(ФБГ)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

Top