Штите ли интересе школа или директора школа – појединаца?

Када су у питању проблеми у образовању, навикли смо да их заједнички решавају представници просветних власти и синдикати просвете. Међутим, недавни догађаји на српској просветној сцени као да желе да нам препоруче још једног учесника.

Ко је сад па то? Зар нам нису довољна два пôла: властодршци на једној страни и надничари на другој? Увек било. Па онда да преговарамо. Да штитимо права запослених из радног односа. Да потписујемо протоколе и колективне уговоре. Да, у складу са дефиницијом синдиката, учествујемо у доношењу законске регулативе. Да се боримо за образовање. Да се судимо. И да штрајкујемо кад затреба.

Ипак, неко се досетио па нам је сад, ненадано, потребан и неко трећи.

Тај „неко трећи“ је друштво грађана „ДДШС“, чији су чланови тренутно на функцији директора школа.

Има их око стотинак. Стотинак чланова друштва од око 1780 директора школа у Србији.

Питање легитимности

Неспорно је и логично постојање разних друштава и удружења, као што су: друштва физичара, хемичара, медицинских сестара, рачуновођа, геронтолога, историчара. Или: друштва војних пензионера, осигуравача, пословних жена. Или: друштва шахиста, хиспаниста, пецароша, младих са хендикепом, љубитеља добре капљице, итд.

Сва наведена друштва постоје и штите заједничке стручне, професионалне и материјалне интересе својих чланова, који су по правилу физичка лица.

Постоје и друштва чији су чланови правна лица. Када је у питању образовање, у нашем образовном систему постоје друштва чија је улога да штите заједничке интересе сродних школа, као ентитета у образовном систему.

Тако, постоји Заједница гимназија, Заједница електротехничких школа, Заједница машинских школа, Заједница економских школа, итд. Сва та друштва (заједнице) апсолутно су легитимна и заступају ИНТЕРЕСЕ ШКОЛА, а никако ИНТЕРЕСЕ ПОЈЕДИНАЦА.

То се никако не би могло рећи за, нпр.: друштво народних посланика, друштво министара, друштво директора пословница електропривреде или друштво председника општина. Таква друштва једноставно не постоје јер је споран интерес њихових чланова будући да он произлази из њихових привремених руководећих функција и, самим тим, може бити у супротности са интересима правних лица чији су они привремени функционери.

Дакле, и Друштво директора школа Србије, чији су чланови директори – појединци, никако не би требало да постоји јер је појединачни директорски интерес једноставно у дубоком неспоразуму са самом функцијом директора школе.

Али, ово друштво већ одавно постоји и ради.

Шта ради ДДШС

Не бисмо ни знали шта ДДШС ради да оно сáмо није почело да се оглашава по питању спорних момената у непрекидном и деликатном дијалогу синдиката просвете са просветним властима. Скорашње реакције ДДШС о питању незаконитог запошљавања, скривања слободних радних места и збрињавања технолошких вишкова ближе објашњавају, како праве мотиве овог друштва, тако и природу његове нелегитимности. Са својих стотинак чланова, оно је на себе преузело врло амбициозну улогу заштитника интереса свих директора школа, а не школа самих.

Који су то интереси директора школа који су пречи од интереса самих школа?

Ово је питање на које нам је одговор дао сâм министар просвете др Срђан Вербић, примивши представнике ДДШС, дајући им легитимитет.

Захваљујући легитимитету „са врха“, ДДШС отворено заступа став да су наставници који су технолошки вишкови „немотивисани нерадници“, да је далеко боље да се хиљадама постојећих просветних радника поделе откази, а да се путем конкурса приме млади људи „који су мотивисани и стручни“.

Реаговао је Форум средњих стручних школа и запретио једносатним штрајком.

На опште изненађење, министар просвете је проценио да је став ДДШС-а легитиман, а осудио је став Форума средњих стручних школа. Штавише, министар је његовог председника Милорада Антића јавно оптужио за злоупотребу положаја.

Добро јутро, просветни радници!

Сада постаје јасније који су мотиви и интереси ДДШС-а, а који су мотиви и интереси министра просвете.

Захваљујући легитимитету овереном од стране министра просвете, ДДШС наставља да тврди да су поједини синдикални представници, који иза себе имају хиљаде чланова, нелегитимни.

Ово друштво, које (како пише у његовом статуту) „штити професионалне, стручне и материјалне интересе директора школа“, оправдава појаву директне опструкције многих директора школа у Београду, који не желе да доставе податке о свом радном месту да би се ефикасније примењивао ПКУ и распоредили технолошки вишкови.

Како би још више „заштитило своје интересе“, оно иде и даље: директно и јавно оптужује синдикате да немају право да се мешају у законитост рада директора школа. 

Има нека тајна веза

Систему који срља у неконтролисану приватизацију и корупцију и који опстаје једино захваљујући светским моћницима и банкама, стало је да се отараси синдиката. Сигнал је јасно дат свим послодавцима, који се здушно труде да синдикате једноставно отпреме у историју.

То им је у приватном сектору и успело у великој мери, али са друштвеним сектором иде много теже јер је отпор синдиката много већи и они данас представљају велику сметњу спровођењу „промена“. Ниједној политичкој гарнитури на власти није стало да има улице препуне демонстраната.

Један од најјачих отпора девастацији друштва пружају синдикати у образовању. Велики штрајкови просвете једини су који су „дрмали улице“ последњих година. Пре тачно годину дана просвета је била у петомесечним штрајку. Тада је неко вероватно рекао: „Ово убудуће треба спречити!“

Има нека тајна веза.

Радивоје Ристић, професор

 Допис ДДШС Министарству ПНТР:

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА

Начелнику Мирославу Стаменковићу

Поштовани господине Стаменковићу,

У име нашег чланства, тачније у име директора основних и средњих школа Београда, и који јесу и који нису наши чланови, обраћам Вам се са молбом да убудуће не поступате по пријавама особа и лица која нису овлашћена да то траже од Вас и надлежних органа.

Повод за наше обраћање Вама је налог председницима Актива директора града Београда од 09. марта 2016.г., од стране Просветне инспекције града Београда, да сви директори града Београда доставе податке који се односе на радно место директора и све у вези са тим.

Недопустиво је да синдикални представник, у овом случају Ружица Тодић Брдарић, из Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“, као члан радне групе за праћење ангажовања запослених у просвети, од инспекцијских органа нашег Министарства тражи податке и реакцију, изван своје надлежности и ван својих компетенција.

Одакле право синдикалном представнику да захтева информације које су у вези са директорима школа?…

…и молимо да не дозволите да поменути синдикалци, родитељи и остали, исказују овим непоштовање према директорима школа, који раде и изгарају у веома тешким условима, какви су данас за руковођење у просвети.

Срдачан поздрав,

Председник Скупштине ДДШС

Дејан Недић, дипл. економиста, с.р