Занимљиво је да је за поглед у садашњост послужио „одраз у огледалу прошлости“ стар више столећа. Уместо већ стереотипних новинарских питања, посегло се за десет ставова „Малог резимеа етичке мудрости“ Јана Амоса Коменског
Крајем прошле и почетком ове календарске године, група ученика ковинске Основне школе „Јован Јовановић Змај“, чланова новинарске секције који похађају Грађанско васпитање, спровела је истраживање о неким питањима која задиру у проблематику етике данашњице. Полазећи од тврдњи да је реч родно место свакаквог зла, а да је размеђе столећа које је тек деценију за нама било на овим просторима плодно тло апокалипси сваке врсте, урађена је анкета где се речју изразио став појединца о односу према околини, рефлектујући тако и став о себи самом. Вршњачко насиље, насиље у медијима, отуђење међу људима – има ли га око нас и колико?
Занимљиво је да је за поглед у садашњост послужио „одраз у огледалу прошлости“ стар више столећа. Уместо већ стереотипних новинарских питања, посегло се за десет ставова „Малог резимеа етичке мудрости“ Јана Амоса Коменског (1592-1670) лингвисте, природњака, хуманисте, филозофа, политичара, а надасве оца новог васпитања и образовања.
Анкета је рађена као потпуно анонимна, путем Интернета. Учесници су претходно замољени да пре одговора добро размислите о сваком од ставова, а потом да их оцене из угла данашњег времена и свог личног. Понуђене оцене биле су: слажем се, углавном се слажем, делимично се слажем и не слажем се. Добијени су следећи резултати:
Са ставом „немој да прижељкујеш све што видиш“ слаже се 55,41 одсто, углавном се слаже 31,08, делимично се слаже 12,16 и не слаже се 1,35 одсто ученика. Реалност сагледавања (пост)кризног окружења рефлектује се и на дечје жеље, хтења и надања. Они су у великој већини, иако још основци, свесни могућег, па их медијски пласирани гламур не оптерећује нереалним прижељкивањима – „лепо би било да се може, али ја знам како је…“ Са ставом „немој да верујеш у све што чујеш“ слаже се 77,03, углавном се слаже 17,57, делимично се слаже 2,70 и не слаже се 2,70 одсто анкетираних. Скептичност у веродостојност сазнајних информација је више него очигледна. Медијска конфузна свакодневица вероватно је определила да огромна већина увиђа несугласје онога што чују и животне стварности.
Са ставом „немој да говориш све што знаш и бићеш мудар“ слаже се 40,54 одсто, углавном се слаже 29,73, делимично се слаже 22,97 и не слаже се 6,76 одсто испитаних. Бугарска народна пословица, која каже да где је много речи, оне мало вреде, осликава однос анкетираних што су се у значајном броју изјаснили да пре изрицања мишљења треба ваљано промислити. Ово су веома охрабрујући подаци јер указују на одговорност за изговорену реч, а не лакомисленост. Са ставом „немој да радиш све што можеш“ слаже се 25,68, углавном се слаже 28,38, делимично се слаже 21,62 и не слаже се 24,32 ученика. Необична једнакомерност расподеле подстиче на дубље испитивање.
Са ставом „немој имати поверење у све које случајно упознаш“ слаже се 56,76 одсто, углавном се слаже 29,73, делимично се слаже 12,16 и не слаже се свега 1,35 одсто учесника анкете. Оправдана опрезност, не без разлога, као и следећи став „веруј, али знај коме треба да верујеш“ с којим се слаже 71,62, углавном се слаже 21,62, делимично се слаже 6,76 одсто, док нико од анкетираних није изразио неслагање.
А када је већ тако како је, тада се логично са ставом „шта је ту је, немој око тога губити време“ слаже 35,14, углавном се слаже 36,49, делимично се слаже 21,62 и не слаже се 6,76 одсто, и реалистично са ставом „шта је било било је, немој се око тога нервирати и мучити“ слаже се 45,95, углавном се слаже 36,49, делимично се слаже 17,57 и нико од анкетираних није изразио неслагање. Охрабрује да се са ставом „гледај напред, а не на оно што је било“ слаже се 48,65 одсто, углавном се слаже 36,49, делимично се слаже 13,51 и не слаже само 1,35 одсто испитиваних. Отуда и однос према „немој радити оно што је урађено, него оно што треба да се уради“ с којим се слаже 63,51, углавном се слаже 32,43, делимично се слаже 4,05, док нико од анкетираних није изразио неслагање.
Резултати ове анкете могу да потакну на спровођење сличне у сопственој средини јер се тако упознаје са припремом и спровођењем анкете, обрадом и анализом добијених резултата. С друге стране, и наведени резултати добра су основа за анализу и дискусију о њима, где сваки уче(с)ник може и треба да да своје виђење става и анализира разлоге.
Дејан Крецуљ, проф.
(Просветни преглед)
