Једног лепог јесењег јутра, на РТС-у, један од помоћника министра просвете буновним грађанима је саопштио да су дневнице наставника на екскурзији неприхватљиво високе.

Права истина је да наставници никада нису добијали дневнице од свог послодавца (школе), а поготово не од Министарства просвете. Права истина је и да Министарству никада није пало на памет да финансира ни „е“ од екскурзија. Оно је тај трошак великодушно препустило родитељима и изградило свемоћни „Правилник“, на основу кога оно ништа није дужно, родитељи све плаћају, а наставници су дежурни кривци. По ко зна који пут, Министарство просвете баца прашину у очи родитељима и јавности, у жељи да у новонасталој „кризи екскурзија“ са себе скине било какву евентуалну одговорност, а да истовремено гнев родитеља окрене против наставника.

Надокнаде од родитеља, на основу одлуке Савета родитеља, представљају облик уговора, по коме су наставници плаћени за изузетно одговоран и тежак посао који нико други не може да уради, посебно ако се узме у обзир да одговорност наставника на екскурзији траје 24 часа дневно. Свако ко мисли да је тај износ претеран, нека се запита колико би му новца узео водоинсталатер за 18 часова рада и још 6 часова дежурства, током једног дана!