Home >> Екскурзије >> Екскурзија: Источна Србија – 6 дана

Први предлог ФБГ-а: Модел екскурзије за ученике трећег разреда гимназије. Сачинио га је посебан тим ФБГ-а, у оквиру удружења Конференција гимназија Србије

 

Екскурзија: Источна Србија – 6 дана

 

Путовање дуж десне обале Дунава, Источном Србијом, која је од 2007. године постала права европска атракција захваљујући Фелиx ромулиани, где палата Гаја Галерија улази у светску баштину УНЕСКО-а, а Виминациум захваљујући обимним ископавањима и дунавском туризму један је од најпосећенијих локалитета. Време од 2000 година, где се на пространству провинције Горње Мезије, на раскршћу путева, јужно од Дунавског лимеса у VII веку насељавају Словенске масе. Тврђаве и места, смештени између Османске империје и Великих Европских сила, Историја Срба између Јаноша Хуњадија и пуковника Рајевског, од феудализма преко устаничких вођа до изградње младе буржоазије и грађанског друштва XIX века. Садржај путовања и разноликост допуњију галерија Барили, ергеле Љубичево и природне лепоте Сребрног језера, Дунава, Рајкове Пећине и Соко Бање…

 

Дан 1. ПОЖАРЕВАЦ – ВИМИНАЦИУМ – РАМ – ГОЛУБАЦ

Полазак из Београда са паркинга Испред школе у 07:00. Вожња аутобусом до Пожаревца где најпре обилазимо ергелу Љубичево – основана 1853. године. Следи посета галерији Барили и Народног музеја града Пожаревца. Пут нас даље води до археолошког налазишта Виминациума. Овај римски локалитет постао је за време цара Хадријана седиште Горње Мезије. Обилазак локалитета који је постао једно од најпосећенијих места на Дунавском лимесу.

Наставак вожње дуж десне обале Дунава до средњовековног утврђења Рам. Ова петоугаона тврђава први пут поменута у XII веку, добија значај за време Бајазита II крајем XV века, као прво артиљеријско утврђење. Долазак на Сребрно језеро око 13:00 часова. Ручак.

Слободно време за шетњу и остале забавне активности.  У 18 часова наставак путовања према Голупцу . Смештај у хотел. Вечера. Забавни програм у дискотеци хотела. Ноћење.

 

Дан 2. ГОЛУБАЦ – ЛЕПЕНСКИ ВИР – ДОЊИ МИЛАНОВАЦ – МАЈДАНПЕК

Доручак. Напуштање хотела и полазак за  Голубац

Обилазак средњевековног утврђења Голубац на Дунаву, које је од 1403. до II српског устанка имало изузетан значај, јер је са својих 10 кула контролисало пролаз Дунавом.  Обилазак Лепенског вира археолошког налазишта из времена касног Мезолита и Неолита. Наставак путовања према Доњем Милановцу.

Разгледање најважнијих знаменитости старог града и обилазак Тенкине куће и Капетан Мишиног конака.

Ручак.

Тговац и таст кнеза Александра, Миша Анастасијевић, имао је велики политички значај у Србији XIX века, као и Стефан Стефановић Тенка. Зато је обилазак ових споменика народног градитељства од велике помоћи за рекапитулацију приче о настанку српске буржоазије и политичких струја након ослобођења од Турака.

Пут нас даље води до Мајданпека – град рударства и металургије. Прича од металног доба до обнове рударства током XIX века, где ћемо посетити и цркву Апостола Петра и Павла  јединственог „швајцарског стила“ наменски изграђена за рударе који су дошли из читаве Европе, када је кнежевина Србија започела обнову запуштеног рудника. Обилазак Рајкове пећине. По својим спелеолошким карактеристикама и морфогенетској еволуцији, једна је од најинтересантнијих пећина у нашој земљи.

Повратак у хотел. Слободно време. Вечера. Ноћење.

Дан 3. ГОЛУБАЦ

Спортски дан. Организована различита спортска такмичења у хотелу.

 

Дан 4.  ГОЛУБАЦ – ГАМЗИГРАД – СОКО БАЊА

Доручак. Напуштање хотела и полазак преко Бора и Зајечара до Гамзиграда. Обилазак једног од најзначајнијих римских локалитета – палате Фелиx Ромулиана – која се простире на 7 хектара и од 2007. налази се под заштитом УНЕСКО-а. Овај споменик, римске дворске архитектуре подигао је император Гај Галерије крајем III  века. Након обиласка и приче о позном римском царству, полазак према Бољевцу. Долазак у Соко Бању. Смештај у хотел. Слободно време.

Вечера.

Организован музичко-забавни програм са квизом знања. Ноћење.

 

Дан 5 СОКО БАЊА – Алексинац –Адровац – Свети Роман – Делиград

Доручак. Шетња једном од најлепших бања Србије. Пешачка тура покрај Моравице и планином Озрен и средњовног утврђења Сокоград, за које се везују разне легенде, а историјски значај имао је за време Деспотовине. Повратак у хотел на ручак. Напуштање Соко Бање и вожња преко Алексинца до села Доњи Адровац. Разгледање руске цркве подигнуте на месту где је погинуо пуковник Николај Рајевски – познат у светској књижевности као Толстојев гроф Вроњски, за време српско турског рата 1876.

Одлазак долином Јужне мораве до манастира Свети Роман. Овај предео Јастрепца познат као Мојсињска гора, где су од X века настањују монаси, ученици Светог Климента и Наума. Попут Охрида и овде ничу бројне цркве. Обилазак манастира Свети Роман, чије двориште представља копију Хиландара, заслугом монаха који је стигао са Свете Горе. Пролазак преко Делиграда где ћемо посетити  меморијални комплекс посвећен невероватном херојском отпору бранитеља током I српског устанка. Повратак у Алексинац. Смештај у хотел. Вечера. Забавни програм у дискотеци хотела. Ноћење.

Дан 6 АЛЕКСИНАЦ – ЋУПРИЈА – РАВАНИЦА –  МАНАСИЈА – БЕОГРАД

Доручак. Полазак из хотела за Београд. Обезбеђен ланч пакет. Обиласци манастира Раваница и Манасија из XIV и XV века.

Повратак у Београд око 20 часова.

5Comments

  1. Анонимни каже:

    Kada bi clanovi sindikata po skolama ovo procitali, masovno bi se isclanili u najkracem roku.

  2. lala каже:

    Ovo su gimnazijalci u osnovnoj skoli videli vec jednom, ako ne i vise puta. Viminacijum, Golubac, i tvrdjava, Donji Milanovac, hotel Lepenski Vir ako se ne varam, Soko Banja, … Za iste ove pare mogu da odu u inostranstvo Prag, Bec i Budimpestu. Ako vec planirate Srbiju, nek bar bude nesto sto nije tako cesto obilazeno, Kopaonik, Zlatibor, 5 dana pl. svezeg vazduha.

  3. geograf каже:

    I da zaboravio sam da napisem da se u inostranstvu skole izmedju ostalog takmice i po tome kao organizuju studijska putovanja (termin eksurzija ne postoji). Na ovakvim putovanjima ide najvise 40 ucenika i 4 profesora, a gde ce ici zavisi od sposobnosti profesora da nadju sto jeftinije putovanje koje ce svojim sadrzajim obogatiti nastavni plan. Ja sam zavrsio srednju skolu u Becu i svake godine smo na putovanja isli van Austrije. Najlepse mi je bilo kampovanje i planinarenje na Krtitu u prvoj godini. A za to smo platili samo 400 evra 15 dana, nikakve agencije nas nisu vodile.

  4. geograf каже:

    Ovo su deca sve vec videla u osnovnoj skoli, Sigurna sam da vi se sportski dan pretvorio u pijanku a umesto lopti bacali bi flase kroz prozore. Suvise dosadna ekskurzija jer ubacivanjem slicnog sadrzaja dovodi do preoterecenja cime se gubi efekat ekskurzije. Previse manastira, utvrdjenja. Katastrofalna greska jer se sve svodi na kuturno istorijski turizam sto je deci dosadno. I na kraju mozda bi jedna generacija isla na ovu ekskurziju ali sledece nikako jer iskustva se prenose, a sa ovako organizovane ekskurzije ona bi bila negativna. I umesto da se postogne neki obrazovni efekat postiglo bi se suporotno. Dosadili bi manastiri, arheoloska nalazista sa dosadnim predavanjima, ne bezbedne tvrdjave…..
    Imam utisak da neko stvarni problem zeli da gurne pod tepih i leci neke svoje probleme preko nametanja rigidnih stavova o slobodi kretanja/

  5. Lex каже:

    I prijavljeno dva ucenika posto bi ovo kostalo priblizno kao poseta Becu, a sve vec vidjeno u osnovnoj skoli. Posto je ovih dana ponovo aktuelizovano pitanje izvodjenja ekskurzija u inostranstvu, kao i dobro poznati stav predsednika prof. Sokica, voleo bih da mi neko kaze da li je i kada (ako jeste) organizovana javna rasprava u okviru FBG o ovoj temi ili profesor Sokic iznosi svoje stavove. Drugo, zanima me zasto niko iz FBG ne postavi i sl.pitanja zasto su nam deca toliko agresivna i ko je odgovoran za to, zasto je deci iz Srbije interesantnije da obilaze soping molove umesto kulturno-istorijskih spomenika i ko je odgovoran za to, zasto nam se ekskurzije u Srbiji i u inostranstvu pretvaraju u pijanke i ko je odgovoran za to…i citav niz drugih pitanja. Trece, zanima me da li je ovako rigidan stav profesora Sokica prema eksukrzijama u inostranstvu, zelja da se sakrije sveopsti rasap koji je zahvatio srpsku omladinu ili da se ista jos dublje izoluje i ne vidi dalje od Golupca…Postavio bih jos citav niz pitanja, kao i vecina kolega, ali da bi se to dogodilo neophodno je otvoriti neku vrste rasprave na ovu temu.

Top