Home >> Образовање >> Доктора наука имамо за извоз

По броју доктората Србији би могли да позавиде и Оксфорд и Кембриџ. Ментор промовисао 14 доктора за 4 године, што је превише за цео радни век

(Новости) И. МИЋЕВИЋ

ДОКТОРИ наука стасавали су претходних година у Србији у броју на коме би нам позавидели и Оксфорд и Кембриџ. Чека нас још један нереално велики талас доктора наука, а онда ће број да буде сведен на разумну меру, напомињу у Комисији за акредитацију, која је међу првима и алармирала државу због овог проблема.

Према подацима Националног савета за науку и технолошки развој, број места на докторским студијама државних универзитета ове школске године износио је 2.578, а, рецимо, у 2009. години звање доктора добило је 557 стручњака.

А на Универзитету у Београду, који образује највећи број студената, од оснивања до данас докторирало је – 13.000 академаца!

Акредитоване докторске студије у Србији годишње упише око 3.000 академаца, објашњава Вера Вујчић, председница Комисије. Од тог броја око седам одсто их је на приватним факултетима, а 93 на државним.

– Овај број је реалан и факултети сада поштују одредбе новог закона о високом образовању – каже Вера Вујчић. – Очекујемо још „репова“ хиперпродукције највиших научних звања, јер је свима који су уписали по старим програмима првобитни рок за одбрану дисертације са 2012. године додатно продужен.

А да се не би више поновило масовно дељење доктората, додаје, правила су чврсто постављена. Факултет може да има само предвиђени број докторанада, који је условљен бројем ментора и радова годишње.

Не чуди што је на евиденцији Завода за запошљавање увек по неколико људи са „др“ испред имена, када је, рецимо, само Факултет за менаџмент у Новом Саду, који је касније искључен из Привредне академије, за кратко време „штанцовао“ 150 докторских и магистарских звања. Један професор је за четири године промовисао 14 доктора наука, иако је пракса да у току читавог радног века буду ментори свега десет пута. Дешавало се и то да се на једном приватном факултету на сваких 20 дана бранила по једна дисертација. На државним факултетима се промовише неколико доктора годишње.

И док стручњаци страхују за квалитет докторских студија на приватним факултетима, на државним је највећи проблем одуговлачење, па докторске студије неретко трају и дуже од деценије. Велики број упише, а онда одустане од стицања највишег научног звања.

РЕКОРД У ЗВАЊИМА ДРЖЕ ЛЕКАРИ
АНАЛИЗА Републичког завода за статистику каже да су рекордери доктори медицинских наука – којих је у 2009. години именовано 129! Ишколован је и велики број доктора економије (48), електротехнике (34), права и технологије (по 27) и математике (24).

Top