Из којих уџбеника уче наши ђаци не зависи од њиховог квалитета и стручности, већ од тога какав ће поклон од издавача добити њихови наставници
На тржишту уџбеника води се прави рат, вредан око 100 милиона евра. Доминирају Немачке издавачке куће „Клетт “ и „Нови Логос“, а затим „Едука“, БИГЗ и Завод за уџбенике. Поједине издавачке куће имају цео механизам корупције. Директорима и наставницима нуде лаптопове, семинаре, проценте од продаје. Склапају се тајни уговори да ће школе наредне три године користити књиге одређених издавача, који заузврат, не штеде на поклонима. Један од најдрастичнијих примера недозвољеног подстицаја наставника да изаберу уџбенике одређеног издавача је понуда за учешће на четвородневном стручном семинару у иностранству за невероватних двадесет евра по особи. Нажалост, наставници су спремни да за једно путовање у иностранство жртвују свој професионални интегритет.
Председница Савеза учитеља Србије, Наташа Николић Гајић, каже да су просветни радници доведени у такву ситуацију да ће нажалост своје мишљење кориговати због три оловке и два блокчића. „Школа је директно куповала уџбенике од издавача и провизија је директно остајала на рачуну школе. Од тих средстава плаћале су се књиге и екскурзије сиромашним ђацима. Међутим, пре годину дана ступио је нови Закон који обавезује школе да наручују књиге преко добављача, под изговором да спрече корупцију“, истиче Гајић. Она је додала да се оштро противи томе јер сада та провизија иде добављачу, а школе су ускраћене за сигурна средства. Такође, председница Савеза учитеља Србије каже да је могуће да ће добављачи дати школи одређени проценат од своје провизије, али да се губи траг где и код кога та средства завршавају.
Избор уџбеника се врши на основу Закона о уџбеницима. Издавач подноси захтев за одобравање рукописа уџбеника Министраству просвете, које прослеђује рукопис Заводу за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) где се даје стручна оцена квалитета уџбеника. Затим, ЗУОВ рукопис уџбеника и стручну оцену квалитета доставља Националном просветном савету, који даје предлог за одобравање или одбијање рукописа уџбеника. Коначну одлуку о одобравању уџбеника даје министар. Министарство формира листу уџбеника од само шест издавача од укупног броја свих који су конкурисали. Школа са листе бира најмање три уџбеника за сваки предмет у сваком разреду, о чему обавештава Савет родитеља. Одлуку о избору уџбеника доноси наставничко веће на образложен предлог стручних већа из области предмета. У свим одељењима истог разреда исте школе, за исти наставни предмет, по правилу се користи исти уџбеник једног издавача. Одлуку школа доставља Министарству најкасније до 20. марта те године у којој се објављује Каталог. Одабир уџбеника се врши на четири године, а ова година је била изборна.
Потпредседнк Форума београдских гимназија, Миодраг Сокић, сматра да корупција постоји приликом одабира уџбеника и да је држава дозволила да се форсирају поједини издавачи, највише Немачки, а наставник је само најслабија карика када је корупција у питању. „У име синдиката, немам ништа против тих издавачких кућа, али желим да све то боље функционише и без корупције. Такође, противим се да нам Немци пишу историју“, каже потпредседник Форума београдских гимназија.
Председница Синдиката образовања Србије, Валентина Илић, на тему корупције при избору уџбеника каже да је издавачка кућа „Клетт“ успела да своје уџбенике прогура у многе школе јер уз њих дају и неке повластице наставницима.
Она додаје да корупција постоји на вишем нивоу. Директори школа само формално предоче три издавача Савету родитеља, али се већ у старту уз добру презентацију лобира одређена издавачка кућа коју Савет родитеља формално и усваја.
„Знам пример када је ученица на крају другог разреда добила књигу од школе као поклон за одличан успех са насловом „Вештичарење“. Када су родитељи приметили непримерене илустрације и текст, бурно су реаговали. Нажалост, све се завршило у тишини, без упознавања јавности, јер је издавачка кућа Клетт била у питању“, истиче председница Синдиката образовања Србије.
Директорка најзаступљенијег издавача на тржишту „Клетт“ Гордана Кнежевић Орлић, на оптужбе да нам Немци „пишу историју“ каже да су те изјаве потпуне глупости јер је свака књига одобрена од стране Завода за унапређивање образовања и да се на свакој књизи види ко је аутор.
„Стално нас оптужују за корупцију. Ми јесмо донирали школама интерактивне табле и све оно што је било потребно за наставу јер смо правили дигиталне уџбенике. Стручне семинаре организујемо у циљу да заједно са нашим корисницима идемо напред. Многи издавачи које је мрзело то да раде или нису желели да троше новац назвали су то корупцијом“, каже директорка издавачке куће „Клетт“.
Она сматра да најновији Закон, без обзира што је идеја била да се укине корупција, „има све 
елементе да доведе до системске корупције“, јер забране како Кнежевић Орлић наводи „обично доводе до стварања „сивог тржишта“ и још веће корупције“. Наиме, директорка издавачке куће „Клетт“ алудира на промену закона о уџбеницима из августа 2015. којом је школама забрањено директно пословање са издавачима, а уведена је обавеза посредника у набавци уџебеника. Тиме се практично губи траг томе ко располаже и на који начин новцем од провизије пословања, који је некада према старом закону школа задржавала транспарентно и користила исто тако контролисано за своје и потребе својих ђака.
Дејан Јачинац, помоћник директора маркетинга у јединој државној издавачкој кући на тржишту, у Заводу за уџбенике, каже да Заводових књига у школама нема више ни у траговима. „Имамо еминентне ауторе, али то је недовољно. Поред званичне презентације наших уџбеника у школи, не дајемо ништа никоме на руке, а сви други дају нешто што се не види и на крају се изабере друга издавачка кућа, а не Завод“, жали се Јачинац.
Он каже да је 20 одсто просветних радника корумпирано. „Тврдим да при избору уџбеника најмање се гледа производ, само шта се добија уз њега. А ми као јавно државно предузеће не можемо ништа да дамо и ми им нисмо интересантни. Обишао сам све школе у Србији, можда само десет процената запослених у школама није корумпирано, од ситних поклончића у виду оловака и блокчића, роковника до таблета, лаптопова и семинара“, каже Јочинац.
Корупција може да постоји на релацији добављач – школа, тврди Јочинац. ”Добављачи добију до 30 одсто рабата од издавача, али њима остане само око пет одсто. Разлика иде школи, али не на рачун школе, већ се најчешће не зна где тај новац заврши”, наглашава помоћник директора маркетинга Завода за уџбенике.
Директор ЗУОВ, институције која даје стручну оцену квалитета уџбеника, проф. др Зоран Аврамовић каже да се на Завод за унапређивање образовања не врши притисак од стране неких издавачких кућа зато што он оцењује квалитет уџбеника, а не одобрава избор. „То је било могуће по старом Закону о уџбеницима. Нови закон је значајно строжи у погледу корупције при избору уџбеника“, каже Аврамовић.
Иако је пре годину дана донет нови Закон о уџбеницима са циљем да се спрече злоупотребе у поступку избора уџбеника, показало се да у пракси то ипак није случај. У изради новог Закона о уџбеницима учествовала је и Агенција за борбу против корупције која је дала препоруку да се уведе забрана издавачима да дају поклоне директорима и наставницима, као подстицај да изаберу уџбенике тог издавача. Према речима Татјане Бабић, директорке Агенције за борбу против корупције, показало се да се та јасна законска забрана потпуно игнорише. Проналазе се креативни начини да се та одредба не поштује. С тим у вези, у априлу ове године, формирана је Радна група експертска која ће анализирати имплементацију Закона о уџбеницима, дефинисати слабе тачке и ризике корупције при избору уџбеника и предложити решења која ће бити примењива код нас. У каснијим фазама по потреби у рад Радне групе биће укључени и полиција и тужилаштво.
У просветној инспекцији кажу да су добили информацију да су незаконити уговори о додели таблета наставницима раскинути и да је Агенција за заштиту конкуренције утврдила је да је реч о више од 500 школа.
Корупција у поступку избора уџбеника била је предмет и извештаја Организације за економску сарадњу и развој ОЕБС. Добијени извештаји указују о директној корупцији наставничког особља у школама и на факултетима. На школском нивоу, могле су се чути оптужбе да су наставници примали мито од издавача како би одабрали одређени уџбеник. „Министарство је упознато са чињеницом да се пред Комисијом за заштиту конкуренције воде одговарајући поступци против одређених издавачких кућа а у вези са избором уџбеника“, каже Владимир Бојковић из Министарства просвете, одељење просветне инспекције.
Муамер Зукорлић, нови председник Одбора за просвету каже да ће се борити против корупције при избору уџбеника и да би било јако драгоцено ако би добили од разних актера конкретне информације о евентуалној злоупотреби. „Успоставићу посебну мејл адресу као председник Одбора за просвету и она ће бити искључиво отворена за све просветне раднике од вртића до универзитета, али и за све људе који имају додира са просветом са намером да на ту мејл адресу добијем идеје и примедбе. Корупција се делом сузбија прописима Закона, али много више се сузбија применом Закона, посебно у димензији надзора. Ако поставите на кључна места људе који не испуњавају етички и професионални стандард, ни стотине полицајаца не може да помогне против корупције”, каже Зукорлић. Он додаје да је нови Закон имао у виду неку врсту отварања тржишне могућности где би се кроз конкуренцију обориле цене и спречио монопол.
Око 850.000 ученика и милион и по родитеља већ годинама очекују да се уведе ред у области школства, које је постало синоним за корупцију. Право на доношење одлуке који уџбеници ће се користити не сме бити препуштено појединцима и морална обнова школа и факултета мора да почне што пре.
(Центар за истраживање корупције)
