Колумна Иване Бошњак Бошњак
По Вандином понашању знам кад почиње школска година. Псује просветне раднике, са све:“Ко вам даде дипломе, дилетатни обичнии!?“, а завршава своју причу са: „Хвала драгом Богу што се нисам школовала за учитељицу, па да будем штрајкачица по занимању!“
Увреди ме, али ме данас насмејала. Пуна је нових информација, о штрајковима, о синдикатима, о министру…
Ја могу само да пробам да је цитирам, без наводника на правим местима, тачно онако како сам хватала белешке док је она палила једну на другу и испијала шољу за шољетином кафе…
„Да ли ти знаш, драга моја, да сутра сва моја деца имају различит почетак наставе? Посвађали се синдикати, па сви штрајкују различито, а моји, мученици, баш потпадају под оне који су у три различита синдиката?!
Ови што су у УПРСКО (Уједињени Просветни Радници Србије Конструктивне Оријентације), држе часове од 34 минута, да их не би мешали са синдикатом сличног имена који штрајкује 30 минута!
Е, тамо је учитељица, она је вазда у неким организацијама за које никад нико није чуо! И сад је она баш паметна, не знам само како ће да стане на 34 минута!? Шта ако то буде у пола реченице, па мора да престане да не би ушла у тридесет пети минут?
Јер, душо моја, на 35 минута је ЧОС!“
„Какав ЧОС, Ванда, знаш да је то час одељењског старешине?“
„Аман, жено, очекивала сам да си бар ти, као бивша штрајкачица, обавештена! ЧОС је Часни Образовни Синдикат! Они се разликују од једног синдиката са сличним именом по томе што ће, зинат овима, да раде 35 минута! Са њима заједно је и ПРСО, Просветни Радници Србије -Одговорно. Кажу, одговорно ће да држе тих 35 минута и ни секунде више!
Али, старешина мог овог старијег сина се учланио у ШУПУ, и то прекјуче! И сад, они, да би се разликовали од ових, одбијају да се конформишу, па држе часове од 32, 5 минута! Кажу, они су за златну средину!“
„У какву ти се ШУПУ учланио тај мој колега, црна Ванда?“
„Ма, у Школско Уједињено Просветно Удружење! Ти баш немаш појма, некад ме је ЈОШ ВИШЕ срамота што си ми комшиница!“
Да ми није било смешно, наљутила бих се, али ме прича заинтересовала. Ни не знам ко све ради у просвети и колико мојих колега оде у ШУПУ и ЧОС. Можда ме највише заинтересовали ови што одоше у ШУПУ, јер да је неко ПРСО и УПРСКО у просвети… не чуди ме…
„Али“, настави Ванда“ пошто ми овај млађи пао годину, као што знаш, сад је код старешине који није више у СОСу, него ушо у НОС! НОС ти је, пошто си необавештена, Народни Образовни Синдикат! Мада, знаш , мени то мирише на левицу, они су сад баш нешто радикални, па ће им часови трајати 29 минута, да неко не би помешао ове из НОСа са овима из СОСа.
Да мене питају, имала бих ја имена за те ваше синдикате, а то су…“
Ја сам записала шта она рече, али, баш нисам била расположена да овде јавно помињем кратице за Просветно- Економски Независни Интелектуални Синдикат, као и за Друштво Учитеља – Просветних Едукатора…
Гасећи последњу цигарету из МОЈЕ кутије, рекла је, одлазећи:
„Доста ми вас је, вас и ваших бесмислених штрајкова! И да ти кажем – чула сам да ваш министар има своје приватно удружење, које се зове Младен Академско – Развојни Шарчевић, и да ћете сви да ускоро одете у то његово удружење! Ајд, здраво!“
Оде нарогушена, више него што је дошла…
Одох да смишљам неко своје удружење, па да нас пошаљем тамо, пре него што нам министар каже скраћеницу свог удружења…
(Блог dnevnikjedneuciteljice.wordpress.com)
