Home >> Образовање >> ПИСА: Ђацима недостаје практично знање

Постигнућа наших ученика на претходним ПИСА тестовима била су испод међународног просека, што значи да имамо доста простора да унапредимо наш образовни систем, пре свега способност ученика да практично примене знање – каже Драгица Павловић Бабић, координатор ПИСА тестирања у Србији, које ће од 17. до 30. априла, по четврти пут, бити спроведено у нашој земљи.

Тестови ће се, као и увек, састојати од разноврсних задатака који испитују математичку, научну и читалачку писменост, а полагаће их 5.500 петнаестогодишњака из 160 средњих школа, из свих региона и свих образовних профила. Заостајање наших ђака на прошлим тестирањима није мало, али су резултати, ипак, били бољи 2009. него 2006, па се наша саговорница нада да ће се тај позитивни тренд наставити и ове године.

Које су мане нашег образовног система изазвале лоше резултате?

– Наш образовни систем више је оријентисан на пружање класичних, академских, да не кажем „бубалачких“, а не функционалних типова знања. У интересу је ученика да што јасније виде могућност примене градива које уче, јер тада знање бива и трајније… На томе у будућности треба радити. Наши ђаци су били углавном уплашени пред тестирање, што значи да нису навикли да се њихове способности проверавају на овај начин.

Шта се дешава са резултатима ПИСА тестирања?

– Ми, из Института за психологију, који организује ПИСА тестирање у Србији, достављамо резултате Министарству просвете и науке, а такође предлажемо и мере које могу да се спроведу.

Да ли су тестови из 2009. године довели до конкретних промена?

– Ефекта је, рецимо, било у прописивању нових стандарда основног образовања. Наиме, 2011. године уведен је завршни испит на крају осмог разреда. То није директна последица ПИСА тестирања, али се формирање стандарда ослањало и на та искуства. Такође, резултати тестова и наши предлози имали су утицаја на прављење Нове стратегије образовања до 2020. године, која тек треба да буде усвојена.

Када је ПИСА тестирање почело да се примењује у свету и зашто?

– Овај пројекат постоји од 1997. године, а од 2000. и његов истраживачки део. Разлог за то је чињеница да се дефиниција професија данас врло брзо мења – многи послови изумиру, а пристижу и нове технологије које мењају природу рада. Зато је важно утврдити шта је то што млади у образовању треба да стекну да би после наставили успешно школовање и да би се снашли у свету рада.

Испод просека

На претходном ПИСА тесту, 2009. године ђаци из Србије освојили су 43. место међу 74 државе света. Наши ученици освојили су око 440 бодова у свим категоријама испитивања, што је испод међународног просека, који износи 500 бодова. Што се тиче окружења, наши ђаци показали су горе способности од словеначких и хрватских ђака, али су били бољи од малих Црногораца, Албанаца, Бугара и Румуна.

Праведан систем

– Резултати претходних тестирања показали су да је наш образовни систем праведнији од већине образовних система ОЕЦД-а. То значи да боље подржава образовање деце из финансијски угрожених средина, којима родитељи не могу много да помогну – каже Бабићева.

One Comment

  1. Miroslav B Mladenovic Mirac каже:

    Без критичке свести нема стваралачког чина. Тако је и упроцесу наставе однсоно у општем стизању знања ученика на свим нивоима нашег школског система.
    Ако неко жели да мења школскји систем, мора се прво створити предпоставке ставрања критичке масе у друштвеном систему за промену свести иу начина размишљања дас епрво поврати систем вредности у друштву и држави Србији. Чуди ме да сви које сам дознао од 1970. године…

Top