Држање кофе и метле као стручно усавршавање?
Ономад смо писали о штети коју је направио министар просвете Вербић образовању, последњој пре одласка из Немањине 22. Преварили смо се! Од нашег министра никад штете доста! Јуче је направио још једну нову штету, за коју нећемо рећи да је последња, да се опет не бисмо преварили. Јер ко зна шта ће сутра…
Преко ноћи, решењем које је јуче послао школама, министар је дежурство на матурским испитима у основним школама унапредио у – стручно усавршавање!
Назив овог „стручног усавршавања“ гласи: „Обука учесника у завршном испиту на крају основног образовања и васпитања“.
У чему је проблем
На први мах, чини се да је министар овим решењем генијално решио како да усагласи упућивање наставника на дежурство без новчане надокнаде, супротно Закону о основама система образовања и васпитања. Узгред, озаконио је милионску уштеду Министарства на рачун наставника и запушио уста синдикатима.
Али, проблем није тако једноставан.
Наиме, сви наставници иду на стручно усавршавање добровољно и сами бирају програм стручног усавршавања. Међутим, дежурство и преглед задатака на матурском испиту у основној школи су обавезни, тј. Министарство просвете поименце упућује наставнике на извршење овог задатка.
Намеће се питање: шта би било када би сутра ујутру наставници масовно одбили дежурство на трећем тесту? На то имају право, јер не морају да изаберу овај новокомпоновани програм стручног усавршавања!
Пардон – намеће се и друго питање: какво је то стручно усавршавање да наставник пази да деца не преписују и да прегледа тестове? Па зар он то иначе не ради сваког боговетног дана?
Неки од умних саветника у Заводима ће рећи да ту има шта да се научи. Процедура и тако то.
А-ха! Имамо идеју!
Предлажемо министру Вербићу да, пре него што напусти Немањину 22, напише још једно решење, у коме ће и чишћење школских учионица, ходника и санитарних просторија прогласити стручним усавршавањем. Свашта и ту може да се научи!
Тако ће Министарство уштедети нове милионе, теткице ће добити педалу, а наставници ће стећи драгоцено искуство како наставни процес изгледа кад у руци не држиш креду него кофу и метлу.
Дивота!
