Home >> Друштво,Историја,Култура,Слајдер >> Данас је школска слава Свети Сава
Данас је школска слава Свети Сава

Све­ти Са­ва је „нај­вред­ни­ја пче­ла ко­ја је иза се­бе оста­ви­ла пу­ну ко­шни­цу слат­ког ме­да, ко­јим су се хра­ни­ла срп­ска де­ца до да­на­шњег да­на“ (вла­ди­ка Ни­ко­лај)

„Дневник“:

Већ без­ма­ло осам ве­ко­ва на да­на­шњи дан Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква свет­ку­је спо­мен на свог пр­вог ар­хи­е­пи­ско­па, тре­ћег си­на ро­до­на­чел­ни­ка ди­на­сти­је Не­ма­њи­ћа ве­ли­ког жу­па­на Сте­фа­на, Раст­ка, у мо­на­штву Са­ве, док га шко­ле, због ње­го­ве про­све­ти­тељ­ске уло­ге, као свог па­тро­на сла­ве спо­ра­дич­но од 1734, а ин­сти­ту­ци­о­нал­но од 1840. го­ди­не.

У ова­ко ду­гој исто­ри­ји се­ћа­ња вре­ме из­ме­ђу 1946. и 1990. го­ди­не, ка­да је од­лу­ком та­да­шњих вла­сти Све­ти Са­ва био про­те­ран из шко­ла, да­нас већ ви­ше ни­је вред­но по­ме­на.Мно­го је ва­жни­је под­се­ти­ти но­ве ге­не­ра­ци­је ђа­ка за­што ће му и да­нас ус­клик­ну­ти с љу­ба­вљу.

Тај раз­лог је, из­ме­ђу оста­лог, у пр­вој шко­ли срп­ске пи­сме­но­сти ко­ју је Све­ти Са­ва отво­рио у ма­на­сти­ру Сту­де­ни­ци, у ње­го­вој Крм­чи­ји-збор­ни­ку за­ко­на и пра­ви­ла за по­на­ша­ње свих у сред­њо­ве­ков­ној срп­ској др­жа­ви,у ко­јој је за­ду­жио ро­ди­те­ље „да се при­се­те ка­ко су и са­ми би­ли де­ца и исто то има­ли од сво­јих ро­ди­те­ља“, а си­но­ве „да ис­пра­ве схва­та­ња сво­јих ро­ди­те­ља јер и са­ми же­ле да по­ста­ну ро­ди­те­љи и на­да­ју се да ће од сво­је де­це би­ти по­што­ва­ни“.

Ипак, остав­шти­ну пр­вог срп­ског про­све­ти­те­ља мо­жда нај­са­же­ти­је вред­ну­ју ре­чи Ми­ло­ша Цр­њан­ског да „исто­ри­ја срп­ске сред­њо­ве­ков­не про­све­ће­но­сти по­чи­ње ис­кљу­чи­во Све­тим Са­вом, као да је пре ње­га и ни­је би­ло“, те да се „за вре­ме Не­ма­њи­ћа сред­њо­ве­ков­на Ср­би­ја и по про­све­ће­но­сти сво­јој, мо­же по­ре­ди­ти с дру­гим , срећ­ни­јим др­жа­ва­ма европ­ским. А пр­ви про­све­ти­тељ ме­ђу њи­ма је Све­ти Са­ва.“

Све­ти Са­ва је „нај­вред­ни­ја пче­ла ко­ја је иза се­бе оста­ви­ла пу­ну ко­шни­цу слат­ког ме­да, ко­јим су се хра­ни­ла срп­ска де­ца до да­на­шњег да­на (вла­ди­ка Ни­ко­лај)

Ко­ли­ко је овај ду­хов­ник, гра­ди­тељ и об­но­ви­тељ ма­на­сти­ра, пр­ви по­гла­вар Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве и њен ор­га­ни­за­тор, али и му­дар и вешт др­жав­ник, пр­ви за­ко­но­да­вац, це­њен и по­што­ван у на­ро­ду го­во­ри и ви­ше од 30 на­род­них пе­са­ма, пре­ко сто при­ча, мно­ге ле­ген­де. Ње­го­во име но­се мно­га ме­ста, шко­ле, бол­ни­це, уста­но­ве, по­све­ће­но му је око 200 умет­нич­ких пе­са­ма, мно­ге при­че и ро­ма­ни, а на­уч­ни­ци и дан да­нас ис­тра­жу­ју ње­гов жи­вот и рад.

А у бај­ко­ви­тој би­о­гра­фи­ји, про­све­ти­тељ­ски рад Све­тог Са­ве за­по­чео је ње­го­вим по­врат­ком из Све­те Го­ре у Ср­би­ју, у ма­на­стир Сту­де­ни­ца, ко­ја та­да по­ста­је цен­тар срп­ског цр­кве­ног и про­свет­ног жи­во­та. Због стро­гог мо­на­шког жи­во­та Све­тог Са­ве, ње­го­вих мно­го­број­них ми­си­о­нар­ских пу­то­ва­ња на­род га је гле­дао као истин­ског про­све­ти­те­ља и све­ца. Ње­гов рад чи­ни га јед­ном од нај­ве­ћих и нај­све­тли­јих лич­но­сти у исто­ри­ји срп­ског на­ро­да, што се по­твр­ђу­је не са­мо у пи­са­ним из­во­ри­ма и спо­ме­ни­ци­ма, већ и у усме­ном на­род­ном пре­да­њу.

sasava1

Ста­ри исто­ри­о­гра­фи пред­ста­вља­ли су жи­вот и рад Све­тог Са­ве као пра­ви дар Бо­жи­ји за цео срп­ски на­род. Био је на­род­ни учи­тељ и про­све­ти­тељ, са­ве­то­да­вац и лу­чо­но­ша срп­ског ду­хов­ног би­ћа, а и да­нас оли­ча­ва све што је нај­бо­ље и нај­у­зви­ше­ни­је у срп­ском на­ро­ду. Иако жи­ви у сва­кој срп­ској ду­ши, ипак је нај­ви­ше про­сла­вљен кроз Цр­кву и шко­лу у ко­ји­ма је с пра­вом на­зван на­род­ним учи­те­љем про­све­ти­те­љем, што се од нај­ста­ри­јих вре­ме­на, спо­ми­ње као ње­го­ва нај­ве­ћа за­слу­га. Сво­јим вред­ним, пре­да­ним и сми­ре­ним ра­дом Све­ти Са­ва је по­ма­гао си­ро­ма­шне, пре­ко­ре­вао ле­ње, сра­мо­тио не­при­стој­не, ку­дио ла­жљи­ве и кри­во­клет­ни­ке, па су иза то­га про­и­за­шла пра­ви­ла мо­рал­ног по­на­ша­ња.

Вучевић: Учење, рад и труд се исплате

Поводом обележавања школске славе, Светог Саве, све школе у Новом Саду припремиле су културно-уметнички програм, не би ли у што бољем расположењу прославиле овај свети дан. У Техничкој школи “Милева Марић Ајнштајн” је традиционално, 18. пут, организована централна прослава школског празника, којој су присуствовали представници свих новосадских школа, као и градске, покрајинске, републичке власти и Српске православне цркве.

svetisavaGradjevinska02_RHA

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Top