Данас је 15. новембар, дан Д за просвету како су својевремено најавили представници репрезентативних синдиката, (не)потписујући споразум о привременом прекиду штрајка. Ипак, у овом тренутку делује као да смо сви заборавили и зашто смо штрајковали, а још више да је део споразума, ваљда усменог, био да уколико Влада Републике Србије не испуни (већ заборављене) захтеве репрезентативних синдиката, штрајк буде настављен до коначне победе, шта год то значило.

Прошло је нешто више од месец дана од како је штрајк замрзнут, а у јавности је стављен вето на причу о платним групама и разредима јер је њихова примена одложена за још коју годину. Што се тиче пројектованог (у главама синдикалних лидера) повећања плата од  14.6% и оно се истопило на око 8% са тендецнијом пада у наредних месец дана. С друге стране, синдикално чланство се већ окреће новим обавезама и припрема се за набавку новогодишњих пакетића и организацију забава у склопу обележавања неког новог почетка. И док чланство пландује, синдикални лидери су ту негде, сакривени, у тајности преговарају и разговарају о новим протестима које логично треба организовати крајем 2018. године како бисмо на време нагласили незадовољство за нешто што нас као чека почетком 2020. године, па ћемо тада мало и штрајковати и тако све до неког новог замрзавања. А Деда Мраз? Па учи нас да сањамо, јер Свет је леп када сањамо!