Партизанштина не станује овде

Свим београдским средњим стручним школама (чланицама Форума средњих стручних школа Београда) стигао је допис Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС), у коме се чланице ФССШБ обавезују да одлуче да ли ће сменити свог актуелног председника Милорада Антића, или ће иступити из Уније.

Претходним актом о искључењу председника ФССШБ Милорада Антића из УСПРС, као и овим актом, УСПРС, потпуно погрешно и непримерено једном синдикату таквог угледа, жели да у београдске школе унесе пометњу, да разједини београдске школске синдикате, а затим да, „на белом коњу умаршира“ у просвету Београда.

Овакав начин обрачунавања са појединцима – челницима општинских синдиката које није ни поставила, као и уцењивања хиљада београдских колега, УСПРС показује да је потпуно изгубила компас. Централистичку оријентацију УСПРС не могу да прихвате ни станари једне зграде, а камоли хиљаде интелектуалаца који раде у школама.

УСПРС је пре пет година изгубила ФБОШ (београдске основне школе – 3.500 чланова), пре годину дана ФБГ (гимназије – 800 чланова), а сада жели да изгуби још 1.700 чланова ФССШБ. Тиме би „укупни губици“ УСПРС у Београду износили око 6.000 чланова.

Коцкање УСПРС са Београдом тиме није завршено. Намера УСПРС је да (неким чудом), уколико разједини ФССШБ, наговори београдске школе да приступе њеном новооснованом синдикату под именом „Унија синдиката школа Београда“, који броји између 20 и 30 основних школа, као би освојила ново чланство и надокнадила остварени „минус“ од 6.000. Са гимназијама у томе није успела (изузев у два случаја), а готово је сигурно да неће успети ни са средњим стручним школама (изузев спорадично).

Иако знамо да УСПРС одавно не уграђује памет у своје поступке, можда је ипак прецењујемо. Из тог разлога наводимо и другу могућност: ДА УСПРС НАМЕРНО ЖЕЛИ ДА ИЗГУБИ БЕОГРАД! За овакву могућност морали бисмо да се запитамо у чије име и за чији рачун челници УСПРС „продају“ свој капитал, и да ли неко УСПРС уствари води из сенке.

Било како било, у оба горе наведена случаја УСПРС никак0 не може „ујахати“ у Београд. Партизанштина не станује овде. Сви синдикати београдских школа (пет синдиката – око 10.000 чланова) интезивно сарађују, по принципу заједничких интереса, а ниједан од тих синдиката не сарађује са УСПРС.

На крају, поставља се низ питања: како ће УСПРС са оваквим, озбиљно нарушеним угледом у Београду, наговорити београдске школе да је најбољи синдикат, када нико други не сарађује и не говори са њом? Како ће УСПРС објаснити београдским школама да је најбољи синдикат, када сви излазе и  беже од ње? Шта ће рећи руководиоци УСПРС свом Главном одбору, када се испостави да је њихов план био потпуни промашај? Хоће ли, и даље, за све неуспехе УСПРС бити криви појединци из Београда? Хоће ли и надаље УСПРС неваспитано слати писма по свим београдским школама, у којима ће клеветати поједине локалне синдикалце? Колико ће чланова тада имати УСПРС?