Клајн: женска особа мора имати и посебан назив у струци

Аташеица, потрошачица, трговкиња – само су неке од родно исправних речи које треба добро упамтити пре него што ступи на снагу закон о родној равноправности, чији нацрт предвиђа и милионске казне за јавне органе власти и одговорна лица који се оглуше о правила родно осетљивог језика.

Нацрт закона о родној равноправности бави се и родно осетљивим језиком. Уколико буде усвојен, грађани ће упознати читав низ до сада готово никад употребљених речи у свакодневном говору.

Академик Иван Клајн: Промена је потребна

Према мишљењу лингвисте и академика Ивана Клајна, овакву реформу језика требало би схватити као позитивну ствар, а не као сиљење језика, како поједини наводе.

– Промена је потребна, најпре да би језик боље граматички функционисао. Пригодан пример у том смислу је да је „психолог нешто рекла детету“, где уочавамо неслагање субјекта са предикатом. Уколико је у питању женска особа, онда она мора имати и посебан назив у струци – сматра Клајн.

Он запажа да је професорка Свенка Савић са групом лингвисткиња 2009. године написала „Род и језик“, речник који је подарио доста добрих предлога када су у питању женска занимања.

Аташеице, јатачице, ковачице, ватрогаскиње…

– Међутим, поткрале су се и неке именице које можда нису најбоља решење, попут аташеице, јатачице, ковачице или ватрогаскиње – каже професор Клајн.

Он наводи и неке недостатке речника „Род и језик“ које не морају нужно бити у вези са пословним или титуларним звањима.

– Недостатак речника је у томе што ауторке нису изнеле предлоге за речи које се не односе на професију, као што су потрошач, купац, цивил, боем… – запажа Клајн.

Академик Ранко Бугарски: Ништа на силу

С друге стране, професор Филолошког факултета у Београду академик Ранко Бугарски увођење поменутог новитета узима са дозом резерве.

– Јасно је да се наша граматика није прилагодила таквим примерима, али не треба аутоматски прихватити све што би се могло подвести под појам родно осетљивог језика и сваки пут стављати речима наставак за женски род. Језик би, уз одређена усмеравања, ваљало пустити да се природно развија – поручује он.

Осим питања граматике, родна равноправност у језику за собом потеже и питања политичке природе са којима треба бити посебно обазрив.

Силовање језика

– Ако се језик посматра кроз феминистичке интерпетације, доћи ће се до догматског, идеолошког посматрања ствари, па и до силовања језика, ако желите. То може створити супротан ефекат и бити контрапродуктивно. Добар пример тога била би рецимо формулација да је нека особа „омиљена професорка на факултету“. То знатно сужава њен домен, јер се тако долази до закључка да је она омиљена само у оквиру групе својих колегиница, а не у оквиру целокупног наставног кадра неке установе – истиче Бугарски.

Нове речи

С обзиром на то да сам српски језик не нуди решења за сва занимања, неколико ауторки понудило је нове речи. Најпознатија литература је „Род и језик“ коју потписује професорка Свенка Савић са групом лингвисткиња. Ту налазимо речи: туристичка водичица, војникиња, трговкиња…

– Извршитељка је део писаног језика у суду. Академкиња је сасвим једноставна форма за жене чланице САНУ, а око тренерице је било толико разговора и отпора да је тренерка у значењу професије данас нормална ствар – објашњава професорка Савић.

Именица „ловица“ употребљава се у књижевним текстовима, док „јорганџиница“ може бити и радња и жена која прави јоргане, али питање је колико дуго ће овај занат још опстати.

– Потрошачица је нормалан облик, као и оснивачица, а индивидуалке су афирмисане још у социјализму, кроз штампу и књиге – објашњава професорка Савић неке од наших недоумица.

Сама стандрадизација ради се управо према језичком осећању већине.

– Који наставак треба придодати одређеној именици да би се њом означила жена одређене професије успоставља се према интуицији изворних говорника за свој језик. Неко ће рећи ректорка, а неко ректорица. Када будемо имали довољно података за оба суфикса за различите географске области (на пример у Републици Српској и у Србији) тада ћемо моћи да предложимо једну нормативну форму. До тада, цветају сви цветови – објашњава професорка.

Коме прете казне

Нацрт закона предвиђа да ће новчаном казном од 500.000 до 1.500.000 динара бити кажњен за прекршај орган јавне власти, осим органа Републике Србије, органа територијалне аутономије и органа јединице локалне самоуправе, ако не обезбеди коришћење родно осетљивог језика у уџбеницима и наставном материјалу, као и у сведочанствима, дипломама, квалификацијама, звањима, занимањима и лиценцама, као и у другим облицима васпитног рада.

Такође, средства јавног информисања биће дужна да користе родно осетљив језик.

Примери

војник – војникиња
трговац – трговкиња
ловац – ловица
водич – водичица
јорганџија – јорганџиница
индивидуалац – индивидуалка
академик – академкиња
потрошач – потрошачица
аташе – аташеица
јатак – јатачица
ковач – ковачица
ватрогасац – ватрогаскиња

Брнабићева или Брнабић

Комплексност теме родно осетљивог језика показује и несигурност стручњака, али и већине људи новинарског пера када је реч о исписивању женских презимена. Лингвисти на њега још немају коначан одговор.

Ана Брнабић

– Узмимо за пример текстове који се пишу о актуелној премијерки. Именовати је као „премијер Брнабић” свакако није добро. Написати „Брнабићка” исувише је колоквијално. Препоручљивије варијанте биле би онда или „Брнабићева” или „Ана Брнабић”, али универзалног решења нема – каже професор Бугарски.

(Блиц)