Све зависи од државе, наше жеље нису да радикализујемо протест, али ако не будемо имали другог избора, онда нам то предстоји, кажу за НИН просветни синдикалци, после протеста и штрајка упозорења одржаног јер им држава нуди повећање плате тек од 1. јануара 2025. године, уместо да она тада достигне просечну плату у Србији, како је предвиђено протоколом који су потписали са представницима Владе Србије.
Синдикати просветних радника незадовољни су том понудом. У Влади Србије је, иначе, у августу одржан састанак са репрезентативним синдиката из области образовања на коме се разговарало о претходно потписаном Протоколу о повећању плата просветних радника, али је уместо повећања, просветарима саопштено да новца за веће плате нема све до 1. јануара.
Синдикати су тада најавили да ће, ако договора са Владом Србије о повишици плате не буде било до 16. септембра, одржати штрајк упозорења. Тако је у Београду одржан други најмасовнији протест просветара, како тврди Архив јавних скупова, који процењује да му је присуствовало између 2.800 до 3.000 наставника.
Ана Димитријевић из Форума београдских гимназија каже да ће представници четири репрезентативна синдиката морати да се договоре око тога како ће се, и када, овај протест радикализовати уколико одговор Владе Србије изостане.
“Сачекаћемо како бисмо видели да ли ће Влада имати слуха, или ћемо морати да прибегнемо другим мерама да бисмо сачували свој углед, достојанство и добили оно што нам припада”, истиче Димитријевић за НИН.
Димитријевић наводи да Форум београдских гимназија као једну од најпроблематичнијих ствари види поделу на наставно и ненадставно особље. Подсећа да су четири репрезентативна синдката врло јасно подвукла шта желе. А међу тим захтевима се чак, каже Димитријевић, не налазе многе ствари које тиште просветне раднике, који су се, оцењује, претворили у канцеларијске раднике, преоптерећене адиминистрацијом, због чега им се одузима време и снага да се креативно припреме и учине школу занимљивим местом.
“То су наше колеге које итекако имају везе са наставом. Педагози, психолози, библиотекари, рачуноводство, теткице, домари… Без њих једна школа не може да функционише. Ми смо један велики колектив, не можемо једни без других и врло добро знамо зашто смо тражили да се сви људи из образовања испоштују”, предочава Димитријевић.
