Прва гимназија у кнежевини Србији имала је четири разреда са четири професора и укупно 85 ученика.
Чим су се ратне ватре после Другог српског устанка утишале, у Србији почињу да се отварају школе. Кнез Милош Обреновић 1830. године наређује Димитрију Исаиловићу, каснијем начелнику министарства просвете, да се отвори Велика Школа. Најпре ће школа имати само први разред, а наредних година добија и други и трећи. Први ученици нове школе били су кнежевићи Милан и Михајло Обреновић.
Школа се 1833. премешта у Крагујевац и од тада се назива гимназија. И та, прва гимназија у кнежевини Србији, имала је четири разреда са четири професора и укупно 85 ученика. И сам Милош Обреновић је узео учешћа у наставном процесу тако што је 17. децембра 1835. присуствовао испитима у два старија разреда. Ученици су захвалили кнезу што га „првог први виде у првој гимназији у Србији“, а он он је, задовољан испитима, даривао професоре.
Гимназија се више пута селила у самом Крагујевцу, да би 1841. била премештена у Београд. Пошто је почела да назадује, септембра 1842. је укинута. Званични документи кажу да се то десило јер лицеј „не имаше никакова надзора“. Ипак, ово треба узети са резервом, иако се зна да се у гимназији десила побуна против једног професора који је ђаке казнио са 24 ударца са по 18 штапова. Због овога, али и раздора међу самим професорима, гимназија је укинута.
Августа 1845. гимназија из Чачка премештена је у Крагујевац те се тако и обнавља рад крагујевачке гимназије. Наредних година се развијала па је 1862. имала и шести разред, а када се школске 1862/1863. у град слила омладина из Београда, која је већ завршила шест разреда, Крагујевачка гимназија добија седми разред. Осми је отворен школске године 1891/92.
Године 1887. у неоренесансном стилу изграђена је потпуно нова зграда за потребе гимназије, а то здање ова школа и данас користи.
