Поводом одлуке Националног просветног савета о усвајању предлога за лиценцирање директора школа:

Сумрак педагогије и струке

Нови директор школе мораће да има лиценциране компетенције из следећих области: педагогије, психологије, екологије, финансија, права, економије, информационих система, међународних односа, рачуноводства, организације…

Политика ће потпуно завладати школама

Најављено доношење акта о лиценцирању директора школа, које је одобрио Национални просветни савет почетком фебруара 2013, представља нову велику претњу српском основном и средњем образовању. Уколико оно буде заживело, политика ће потпуно завладати школама, директори ће моћи да буду само они који имају везу, корупција ће бити заокружена, а школски систем ће, уместо врсних педагога, за директоре добити обичне послушнике – каријеристе и  „менаџере“ . Наставничко веће и остали стручни органи школе изгубиће и оно мало аутономије коју сада имају.

Директори школа, за разлику од свих других директора у државном сектору, управљају над само осамдесетак људи и располажу средствима од само пар милиона динара годишње (плате запослених се исплаћују директно из Трезора). Зачуђујућа је жеља Министарства просвете да баш у сфери образовања види потребу за толиким квалитетом у управљању (менаџменту) и да уведе лиценцирање, док у другим делатностима директор може да буде било ко ко испуњава опште услове, да буде полуписмен, да има вишеструко већу плату и да управља неупоредиво већим средствима.

Даља централизација образовања: Како наметнути директора „са стране“?

Министарство просвете овим спроводи катастрофалну стратегију управљања, по којој школама наводно треба да управљају менаџери, а не педагози. Иза тога се крије намера за даљим централизовањем образовања. Најлакше је тако управљати и распоређивати кадрове. Већ данас је јасно да су директори школа у великом броју случајева пројектовани. Шта год то значило, лиценцирањем директора ће се затворити врата угледним педагозима, а широм отворити врата даљој корупцији и мешању политике у образовање. Решиће се и горући проблем који Министарство просвете данас има: како некој школи да наметне директора из друге школе, из другог места?

О уставности и законитости

Правилник о лиценцирању директора школа, додуше, јесте у складу са Законом о основама система образовања и васпитања (који је прописао да директор школе мора имати лиценцу), али је у супротности са осталим законима и Уставом РС, јер та одредба драстично сужава права других лица која могу обављати дужност директора  у школама. Устав Републике Србије гарантује право грађанима  да су свима, под  једнаким условима, доступна сва радна места и да сви грађани, под једнаким условима, ступају на јавне функције. Овим актом ће се утврдити непосредна дискриминација  кандидата који учествују на конкурсу из разлога што нису прошли програм обуке и положили испит за директора, а тиме и не испуњавају услов за радно место на које су конкурисали.

Или ће будући директори школа бити „најобученији“ директори у држави те ће се судским пресудама  утврђивати  ко то јесте а ко није, или ће се убрзо за ову одредбу Закона о основама система образовања и васпитања покренути поступак за оцену уставности и законитости.

Измишљени стандарди

Већина стандарда за директоре односи се на већ постојеће компетенције за сваког директора установе. Међутим, како би се оправдала намера, у стандарде су уврштени и нови захтеви. Тако, нови директор ће морати : „ … да уме да користи стратешка документа, да обезбеђује да се у раду поштују међународне конвенције, да обезбеђује високе хигијенске стандарде, да обезбеђује информациону основу планирања, да обезбеђује услове за развој информационог система, да прати извођење радова, да обезбеђује ажурност административне документације, да прати законе и подзаконска акта, да разуме импликације законских захтева“, и т.д. Многе од ових нових компетенција су проблематичне. Неке од њих задиру у надлежност секретара и шефа рачуноводства, а неке траже да директор буде менаџер, правник и економиста.

Под строгом контролом

У Србији тренутно ниједан директор нема лиценцу, тако да се поставља питање ко ће, када, коме и на који начин почети да издаје лиценце. Министарство просвете је већ решило и ту дилему. По свом нахођењу, без икаквих стручних критеријума, направило је листу првих 20-так „поузданих“ директора – пријатеља и штићеника Министарства, које је послало у Велику Британију на некакво седмодневно студијско путовање, на коме су, волшебно, „научили све тајне“ будућег заната. То ће им аутоматски донети лиценцу, али и обавезу да бесплатно обучавају и лиценцирају следеће кандидате – по директним налозима Министарства просвете.

Сумрак педагогије и струке

И, шта ће после бити? Питамо се, ко ће добити прилику да се нађе у првих 50 кандидата? Па зна се: само они проверени, послушни, они који ће слушати наредбе преко телефона, који ће уписивати ученике преко црте и запошљавати рођаке и пријатеље по наредби. Па онда следећих 50, па следећих…

Ово је сумрак педагогије и струке. У свакој школи има по неколико професора који би својим знањем и искуством могли да претендују на место директора школе. На територији Србије, то је приближна бројка од 5.000 потенцијалних кандидата. Њима ће могућност кандидатуре бити ускраћена.