ГО ФБГ, 25. 03. 2013: Дискусија Бранислава Тодоркова,
председника синдиката ФБГ Треће београдске гимназије и бившег члана Националног просветног савета
Бранислав Тодорков: Ово је стање које је тешко описати, а још теже преживети. Притисла нас је бирократија, да не може да се дише. Људи су очајни, у апатији, губи се поверење у синдикате, за шта су криви чак и синдикати. Не желе да се замерају директорима, па ни оно где смо заштићени законом не можемо да користимо. Треба да пробудимо људе, конкретним и брзим потезима. Упоредно са систематским решавањем, нагомилавало се 20 година, без обзира јесу ли то права или сама струка. Шта год чачнете то се рачва на пет страна. То захтева пропаганду, рад и свеобухватну анализу. Сви семинари треба да буду плаћени, а они немају право да нам дају то викендом. Чим се у Мин. помене распуст, као да им очи копате. Нема потреба за тим, јер то није неопходно ни хитно. Овде је добро осмишљен систем притиска, јер ми морамо да идемо на семинаре. Сваки семинар има за задатак да нам каже да смо глупи, ленштине и остало… Морали бисмо да направимо групу људи која жели да се тиме баве. Ако треба ићи, ићи ћемо на Уставни суд. Колико год да се плати викенд, то није довољно. Вечерас би требало ту одлуку да донесемо. Све што није неодложно и хитно нисмо обавезни да радимо, треба да донесемо забрану заказивања суботом и недељом. Да издејствујемо забрану злоупотребе распуста и викенда. Да би људи схватили да има користи од синдиката, морамо реаговати, што пре. Направити одређено тело, које се тиме бави, изаћи у медије. Ствара се слика о нама – они лезилебовићи раде три четири сата дневно, добијају плату, а још се жале. Радимо и са децом и са родитељима, али и са пријатељима. Бавити се струком, али и правима радника.
