Коментар ФБГ: NO COMMENT
СТАВ/МИШЉЕЊЕ СОС-а:
КУКУ И ЛЕЛЕ / (А где смо ми код Динкића?)
После нашег састанка са ресорним министрима др Жарком Обрадовићем и мр Млађеном Динкићем неки велики синдикални лидери ударише у плач и кукњаву. Зашто они нису позвани код господина Динкића?
Стварно нам није познато зашто их Динкић није позвао, а што се тиче нас, ми смо још пре више од месец дана тражили пријем код министра Динкића.
И сада, уместо да буду задовољни што је после октобра први пут успостављен неки социјални дијалог и покренуте ствари са мртве тачке, они се позивају на синдикалну солидарност, као да Синдикат образовања Србије одлучује кога ће неки министар примити или не примити.
Имамо утисак да све оно што ми позитивно урадимо за све запослене, они брже – боље прогласе за издају или омаловажавају. Чак и да смо неким чудом успели да наговоримо Динкића за неко ванредно повећање плата, они би то са индигнацијом одбили, јер нису били присутни кад се одлука доносила. У тој кукњави и омаловажавању нашег синдиката, најдаље је отишао један велики лидер малог му синдиката.
Он се иначе одавно залаже да нико од репрезентативних синдиката не сарађује са Синдикатом образовања Србије, а у својој патолошкој мржњи према нашем синдикату ишао је толико далеко да је тражио да се изврши лустрација нашег синдиката. Чуо човек за лустрацију, па да се покаже паметан.
То је онај исти човек који је пронашао да директори школа продају радна места за 3000 до 7000 евра, зависи од локације. Чак је и тврдио да зна директора неке школе који је узео паре, само неће да каже ко је тај човек. На тај начин је врло успешно облатио једну професију, где највећи број часно и поштено ради, а да има и оних других, па то сви знамо.
У свом презентирању невероватних глупости, тај лидер или неко ко му уређује сајт, написа ништа мање него да Синдикат образовања Србије у школама има пет – шест хиљада чланова. У коментарима на сајту видимо да му то чак ни његови чланови нису поверовали.
Питамо се докле ће ти лидери који имају неколико школа и 700 – 800 чланова замајавати овај просветни народ. Чемо толика мржња из које произилазе разне небулозне изјаве?
Сада им смета и то што смо успоставили нормалну синдикалну сарадњу са Унијом синдиката просветних радника Србије. Па зар синдикати нису јачи у свом наступу према власти ако наступају заједно у вези ствари које ће свима створити проблем у будућности, као што је финансирање по глави ученика или ови други синдикати, који једино знају да лажу народ и оговарају друге, желе да нам 20% запослених остане без посла.
